Ateroskleroza
MASNOĆE U KRVI
Holesterol je masnoća koja se normalno nalazi u organizmu i ima veoma važno mesto u njegovom funkcionisanju.
On je važan sastojak svake ćelije u organizmu, sastavni deo muških i ženskih seksualnih hormona, hormona nadbubrežne žlezde i vitamina D kao i žučnih kiselina koje učestvuju u varenju.
Organizam ga sam stvara, ali se i unosi prvenstveno preko namirnica životinjskog porekla.
Iz jetre se putem krvi prenosi po telu na mesta gde je potreban.
LDL i HDL holesterol
Holesterol je masnoća rastvorljiva u mastima, a krv se većinom sastoji iz vode tako da su za njegov prenos putem krvi potrebni posebni prenosioci.
Oni se nazivaju lipoproteini i, u stvari, kombinacija su masti i proteina.
Postoje dve vrste lipoproteina:
- LDL holesterol (”loš”) koji prenosi holesterol do ćelija, tkiva i organa
- HDL holesterol (”dobar”) skuplja i odnosi višak holesterola nazad u jetru odakle se on izlučuje
Ako LDL holesterola ima u višku on se taloži na zidovima krvnih sudova i nastaje ateroskleroza pa je on zato ”loš”’.
Ako HDL holesterola ima više onda se i holesterol više odnosi i krvni sudovi se ”čiste” od njega tako da je HDL holesterol ”dobar”.
Što je manje LDL holesterola i više HDL holesterola manji je rizik od razvoja ateroskleroze i njenih komplikacija.
Trigliceridi su masnoće koje unosimo hranom i koje se u našem organizmu nalaze u masnim ćelijama kao skladište energije.
Sve što pojedemo više nego što nam treba pretvori se u trigliceride i taloži se u vidu masnih naslaga u organizmu.
Kada unosimo manje hrane nego što nam treba te masne naslage se troše.
Zato je, ukoliko su trigliceridi u krvi povišeni, dijeta prvi korak u rešavanju ovog problema.
Poželjne vrednosti masnoća u krvi:
Pre vađenja krvi za analizu nivoa masnoća u krvi potrebno je ne uzimati hranu 15 sati pre uzimanja krvi.
| Masnoća | Nivo masnoće [mmol/l] | Komentar rizika |
|---|---|---|
| Ukupni holesterol | manje od 5,2 | poželjno |
| Ukupni holesterol | 5,20-6,19 | granično rizično |
| Ukupni holesterol | više od 6,20 | visoko rizično |
| LDL holesterol | manje od 3,40 | poželjno |
| LDL holesterol | 3,40-4,10 | granično rizično |
| LDL holesterol | više od 4,10 | visoko rizično |
| HDL holesterol | više od 1,60 | poželjno |
| HDL holesterol | 1,00-1,60 | granično rizično |
| HDL holesterol | manje od 1,00 | visoko rizično |
| Trigliceridi | manje od 1,70 | poželjno |
| Trigliceridi | 1,70-2,29 | granično rizično |
| Trigliceridi | više od2,29 | visoko rizično |
ATEROSKLEROZA
Ateroskleroza je obolenje krvnih sudova u kome se menja unutrašnji sloj, odnosno zid arterija tako što se na određenim mestima nakupljaju masnoće, zapaljenske ćelije i stvara se čvrsto vezivno tkivo i nastaje aterosklerotski plak (aterom).
Dolazi do suženja krvnog suda, a može doći i do kompletnog zapušenja arterije i stvaranja ugruška.
Faktori rizika za nastanak ateroskleroze su:
- Povećana količina masnoća u krvi i gojaznost – sav višak holesterola i drugih masti koje organizam ne može da iskoristi se taloži na zidovima arterija
- Povećan krvni pritisak (hipertenzija) – glavni način delovanja hipertenzije na nastanak ateroskleroze jeste mehaničko oštećenje ćelija koje oblažu krvne sudove (oštećenje endotela). Naime, mlaz krvi pod pritiskom velikom jačinim udara u zid krvnog suda i oštećuje ga. Na mestu oštećenja započinje proces stvaranja aterosklerotskog plaka
- Pušenje cigareta – otrovne supstance koje se unose u organizam prilikom pušenja direktno oštećuju ćelije arterija. Osim toga pušenje uzrokuje sniženje i zaštitnog HDL holesterola u krvi.
- Šećerna bolest
- Godine života i pol- muškarci preko 45 godina starosti i žene starije od 55 ili one koje su ušle u menopauzu imaju veći rizik od pojave ateroskleroze
- Način života i ponašanje – nedovoljna fizička aktivnost i stresni način života
- Nasleđe
Ateroskeroza zahvata sve arterije u organizmu, ali najvažnije i najopasnije bolesti koje nastaju zbog nje su moždani udar (šlog), ishemijska bolest srca (angina pectoris) i srčani udar (infarkt).
To ne znači da su drugi organi pošteđeni, naprotiv, ateroskleroza pogađa i bubrege, noge, oči…
Plakovi na zidu arterija godinama postepeno rastu i sužavaju ih što onemogućava dovoljan protok krvi u organima.
Dinamika promena na krvnom sudu:
- Plak se počeo stvarati, ali je prohodnost kroz krvni sud još uvek dovoljna i osoba nema simptoma smanjene cirkulacije.
- Plak se uvećava i značajno sužava krvni sud, dotok nije dovoljan i organ pati te se stoga javljaju simptomi. Npr. bol u grudima kod angine pectoris, grčevi i bolovi u listovima nogu prilikom hoda jer su arterije nogu sužene.
- Plak je toliko velik ili se na njemu stvorio ugrušak tako da je krvni sud zapušen i prekinut je dotok krvi pa nastaje infarkt srca, moždani udar, gangrena.
KAKO SPREČITI ATEROSKLEROZU
Sniziti nivo masnoća u krvi pravilnom ishranom – ako u početku nivo masnoća u krvi nije prevelik prvi korak je dijeta.
Dijete se treba strogo pridržavati i nakon 2-3 meseca ponovo proveriti nivo masnoća u krvi.
Ukoliko za to vreme ne dođe do normalizacije vrednosti masnoća u krvi lekar se može odlučiti da prepiše odgovarajući lek.
Nikako ne treba preskočiti dijetu jer kad se jednom počnu piti lekovi protiv masnoća onda se piju doživotno.
I kad se piju lekovi potrebno je pridržavati se dijete.
- Pravilno lečiti i regulisati povišen krvni pritisak i šećernu bolest
- Prestati pušiti
- Redovno vežbati (šetati, plivati…) i smanjiti stres
ISHRANA DOK POVIŠENOG HOLESTEROLA
- VRSTA HRANE
Mleko i mlečni proizvodi
- Jaja
- Hleb, peciva, testenine
- Meso, ribe, plodovi mora
- Povrće
- Voće
- Masnoće, ulja
- Začini
- Slatkiši
- Pića
- DOZVOLJENA HRANA
- Obrano mleko, jogurt, kiselo mleko, kefir, posni sirevi (u malim količinama)
- Belance
- Hleb od celog zrna, crni, graham raženi (samo jedna kriška), proja, pirinač
- Riba (plava i bela), piletina i ćuretina bez kožice, kuvana govedina, teletina i jagnjetina, divljač, dimljena presna šunka, pršut, pileći narezak, ćureća prsa
- Sve vrste povrća, kuvano bez dodatka masnoće, sve vrste salata, soja i sojini proizvodi
- Jabuke, višnje, limun, dunje, jagode, maline, kupine, ribizle, borovnice
- Maslinovo, suncokretovo,kukuruzno i sojino ulje
- Svi začini – začinsko bilje, biber, so (do 3g/dan), senf, sirće, kim, bosiljak, kari…
- Slatkiši sa veštačkim zaslađivačima, suvi kolači bez masnoća
- Čaj i kafa bez šećera
- ZABRANJENA HRANA
- Punomasno mleko, ovčije kiselo mleko, pavlaka, šlag, puter, punomasni sirevi, kajmak
- Žumance
- Beli hleb, lisnato testo sa puterom i jajima, smoki, krekeri, peciva
- Masna svinjetina, govedina, jagnjetina, pašteta, iznutrice, kobasice, salame, čvarci, slanina, mesne konzerve
- Krompir (pire, pržen, pomfrit, restovan)
- Grožđe, banane, smokve, urme, sušeno i kandirano voće, orasi, bademi, lešnik
- Svinjska mast, loj, margarin
- Majonez, kečap
- Šećer i med u svim oblicima, pekmez, marmelada, torte, kolači, sladoled, puding
- Sva alkoholna pića, sokovi sa dodatkom šećera, gazirani, kakao i čokolada
- Neophodno je da se doživotno pridržavate uputstva za ishranu
- Uspeh lečenja prvenstveno zavisi od pravilne ishrane
- Telesnu masu treba da održavate u granicama normale (ako od telesne visine oduzmete 100, dobićete orijentacionu vrednost normalne telesne mase)
- Merite svoju telesnu masu jednom u dve – tri nedelje
- Svakodnevno se bavite fizičkom aktivnošću (brzo hodanje 3-4 km, trčanje, plivanje, vožnja bicikla, jutarnja gimnastika 15-20 min, i slično)
- Alkohol i pušenje nisu dozvoljeni. Smanjite unos kuhinjske soli
- Hranu pripremajte isključivo na ulju. Povrće skuvajte na vodi i na kraju dodajte ulje. Jednom upotrebljeno ulje ne treba više puta koristiti.
- Preporučuju se manje količine mesa, a dva puta nedeljno obrok zamenite ribom, prvenstveno morskom. Jednu količinu mesa, oko 1/5 zamenite sojom
- Povećajte unos dijetetskih biljnih vlakana (hleb od neprosejanog brašna, mekinje, ovsene pahuljice, cele jabuke, pasulj, sočivo, grašak, neljušteni pirinač, kelj, krastavac, celer.
Simptomi bolesti srca
Simptomi koronarne bolesti srca (angina pectoris) su bolovi u grudima koji se obično javljaju u naporu ili tokom emotivnog stresa, a vrlo brzo prestaju u mirovanju ili ako se uzme nitroglicerin.
Bolovi se opisuju kao nelagoda u grudima, iza grudne kosti, kao težina, stezanje, pritisak, pečenje, gušenje ili nedostatak vazduha.
Mogu se širiti, obično u levu ruku ili obe ruke do laktova pa i do šaka, u leđa, vrat, donju vilicu, a ponekad i u gornji deo stomaka.
Bolovi traju u proseku od 1-5 minuta. Tokom napada angine pektoris može se javiti znojenje, omaglica, vrtoglavica, otežano disanje i osećaj nepravilnog ili ubrzanog srčanog rada.
Količina i trajanje fizičkog napora koji izaziva napad angine pektoris varira od osobe do osobe.
Mnoge osobe nemaju nikavih simptoma pa se bolest otkrije kad već dođe do infarkta ili iznenadne smrti (dijabetičari zbog oštećenja nerava – polineuropatije).
Zato je važno da muškarci stariji od 45 godina i žene starije od 55 godina ili one koje su u menopauzi makar jedan put godišnje odu na sistematski pregled u okviru koga će se uraditi i test optrećenjem.
