Papanikolau test
PAPA ili Papanikolau test
PAPA ili Papanikolau test ili PAP test je screenig metoda i radi se kao masovni pregled zdrave polupacije žena u cilju ranog otkrivanja karcinoma grlića maternice i kao takav nije dijagnostički test već služi za prepoznavanje onih pacijentkinja koje ga eventualno imaju.
Kad je uveden u rutinsku primenu 60-tih godina prošlog veka smanjio je obolevanje od karcinom grlića maternice za 70%.
PAPA TEST se preporučuje svim seksualno aktivnim ženama.
Skrining intervali variraju u različitim sredinama, ali po najnovijim preporukama, taj interval se skraćuje sa šest meseci na tri meseca, uz uslov da je prethodni nalaz bio normalan.
Priprema za papa test
Optimalno vreme za uzimanje uzorka za citološki pregled je sredina menstrualnog ciklusa (10-20 dana nakon prvog dana poslednje menstruacije).
Dva dana pre odlaska na pregled žena treba da izbegava tuširanje vagine ili umetanje vaginalnih lekova, spermacidnih pena, krema ili tableta kako ne bi nastalo ispranje ili „maskiranje“ izmenjenih ćelija.
Najmanje 24 časa pre pregleda ne treba imati seksualne odnose.
Izvođenje papa testa
Papanikolau test je relativno jednostavna metoda, koja traje nekoliko minuta, i izvodi se u sklopu ginekološkog pregleda.
Ginekolog specijalnim instrumentom (spekulumom) ulazi u vaginu i kroz njegov otvor drvenom špatulom (na čijem se jednom kraju nalazi komadić vate) i specijalnom četkicom uzima material sa prednje i zadnje usne grlića maternice i iz kanala grlića maternice.
Od uzorka se pravi citološki razmaz (ćelije grlića materice se razmažu po predmetnom staklu i boje specijalnim bojama) u kojem se pod mikroskopom gledaju znaci zapalenja grlića materice, uzročnici infekcije, dobroćudne i zloćudne ćelije i druge promene.
Interpretacija papa testa:
Papanikolau test nije u potpunosti pouzdan zbog čega osetljivost testa nije veća od 80% (75-80%).
To znači da u najboljem slučaju svaka peta žena koja ima predstadijum karcinoma ili rani karcinom dobije lažno negativan (uredan) nalaz Papa testa.
Test je lažno pozitivan kada pokazuje promene koje objektivno ne postoje, i što je lošija opcija, lažno negativan kada ne pokazuje promene koje žena ima.
Iako se ne javljaju često, ovakvi (nepouzdani) nalazi mogu izazvati kardinalne zabune sa teškim posledicama.
Da bi se takav rizik izbegao radimo i po nekoliko kontrolnih pregleda posle terapije infekcije ili zapaljenja sve dok nismo potpuno sigurni da je rezultat normalan.
U slučaju da su rezultatii dvojbeni radi se kolposkopija koja sigurnost testa povećava na gotovo 98%.
Kod svih ubedljivo sumnjivih rezultata koji upućuju na postojanje malignih ćelija pacijentu se savetuje biopsija tkiva grlića maternice; kiretaža cervikalnog kanala te se radi patohistološka analiza koja je definitiivna.
Klasifikacija PAPA testa
Postoje dva sistema klasifikovanja.
Prema opšte poznatoj starijoj klasifikaciji papa testa, nalazi se svrstavaju u 5 grupa:
- PAPA I – uredan nalaz
- PAPAII – netipične zapaljenjske promene
- PAPA III – displazija: blaga, srednje teška ili teška
- PAPA IV – karcinom in situ
- PAPA V – sumnja na invazivni karcinom
I drugi novi sistem klasifikacije tzv. Bethesda sistem koji rezultate svrstava u 4 grupe:
- CIV 1 blaga displazija
- CIV 2 umerena displazija
- CIV 3 teška displazija
- CIS carcinoma in situ
Na kraju da naglasimo da je PAPA test jednostavna dijagnostička metoda kojom se pravovremeno mogu otkriti abnormalne ćelije u grliću materice.
On omogućava ranu dijagnozu i pravovremeno lečenje, što sprečava da abnormalne ćelije postanu maligne, postanu rak i ugroze život ženi.
Ukoliko je medicinski opravdano test se može izvoditi na šest meseci a prema potrebi i češće, jer su istraživanja pokazala da se redovnim i pravovremenim Papanikolau testom i do 90% može smanjiti rizik umiranja od raka grlića materice.
