Kineziterapija

Šta je kineziterapija?

Kineziterapija je lečenje pokretom –laički nazvano vežbanje.

Uglavnom se izvodi uz pomoć fizioterapeuta.

Pokreti se rade pasivno u situaciji kad terapeut tretira neki zglob bez aktivnog učešća pacijenta.

Cilj takve terapije je razgibavanje zgloba koji je u kontrakturi zbog dugotrajnog mirovanja te pacijent nije u stanju zbog bola ili nedostatka snage, da učestvuje u vežbanju.

Aktivno vežbanje pacijent izvodi samostalno u potpunosti ili delomično u cilju povećanja obima pokreta zgloba i povećanja mišićne snage.

U toku vežbanja često se koriste razna pomagala kao što su utezi, medicinske lopte, vijače, štapovi i sl.

Kada se izvodi kineziterapija?

Kineziterapija se radi u svim situacijama gde je zbog bolesti ili povrede došlo do smanjenja pokretljivosti zgloba i gubitka mišićne snage ekstremiteta i predstavlja centralno mesto rehabilitacije bolesnika.

Sve ostale vrste fizikalne terapije se rade da bi se uslovi za sprovođenje kineziterapije učinili bržim i da bi ista bila efikasnija.

Kako se izvodi kineziterapija?

Terapiju propisuje specijalista fizikalne medicine, a sprovodi je fizioterapeut.

Obično se radi serija terapija koje se rade svakodnevno ili svaki drugi dan.

Terapija traje sve dok se ne postignu zadovoljavajući rezultati.

Za više informacije o cenama kineziterapije predlažemo Vam da pogledate cenovnik.

Vežbe prilagođene funkcionalnom cilju

Kineziterapija je primena terapijskih vežbi prema proceni stanja i mogućnosti pacijenta. Program treba da ima jasan cilj: lakše ustajanje, hodanje, obavljanje posla ili povratak drugoj važnoj aktivnosti. Pre početka navedite ranije povrede, operacije i pokrete koji izazivaju tegobe. Način izvođenja i napredovanja određuje stručnjak koji prati vaše stanje.

Ako ne razumete vežbu, tražite da vam se ponovo pokaže i proveri kako je izvodite. Kućni program treba da bude dovoljno jasan da znate šta radite, koliko i kada se javljate zbog problema. Nemojte preuzimati opterećenje druge osobe samo zato što imate sličnu dijagnozu.

Kontrola i nastavak rehabilitacije

Na kontroli se procenjuju funkcija i ostvarivanje dogovorenih ciljeva. Program rehabilitacije može se prilagođavati napretku. Ako je potrebna dodatna fizikalna terapija, njena svrha treba da bude objašnjena. Kod promenjenih tegoba može biti potrebna ponovna procena bolnog sindroma, umesto automatskog povećavanja broja ponavljanja.

U timu je prim. dr Zoja Raspopović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije. Dostupni su i profili ostalih lekara. Opšti izvor o ulozi vežbi i fizioterapije: NHS – Physiotherapy. Informacije ne predstavljaju individualni recept za vežbanje.