Endoskopija: Endoskopski pregled Beograd

Gastroskopija: pregled gornjeg dela sistema za varenje

Gastroskopija je endoskopski pregled jednjaka, želuca i početnog dela tankog creva. Fleksibilnim instrumentom sa kamerom lekar pregleda sluznicu, a prema indikaciji može uzeti uzorke. Termin endoskopija obuhvata širu grupu postupaka opisanih u nastavku stranice; ova dopuna odnosi se konkretno na gastroskopiju. Pregled debelog creva objašnjen je na stranici kolonoskopija.

Kada se razmatra gastroskopija?

O potrebi za pregledom odlučuje lekar prema tegobama, prethodnim nalazima i rizicima. Na gastroenterološkom pregledu objasnite kada su smetnje počele, šta ih pogoršava i koju terapiju uzimate. Ponesite ranije endoskopske i patohistološke izveštaje. Nije svakom pacijentu sa nelagodnošću u stomaku potreban isti redosled ispitivanja.

Priprema za gastroskopiju

Tražite pisano uputstvo ustanove o vremenu poslednjeg obroka i dozvoljenog unosa tečnosti. Prijavite sve lekove, alergije i prethodna iskustva sa sedacijom ili anestezijom. Posebno navedite terapiju za dijabetes i lekove koji utiču na zgrušavanje krvi. Nemojte ih samostalno obustavljati: eventualnu promenu usklađuje lekar. Ako je planirana sedacija, proverite zahteve za pratnju i povratak kući. Izvor: NIDDK — gornja endoskopija.

Biopsija, rezultat i kontrola

Ako je uzet uzorak, endoskopski izveštaj i rezultat analize tkiva mogu biti dostupni u različito vreme. Biopsija služi da se određeno pitanje dodatno razjasni; samo uzimanje uzorka ne znači da je potvrđena maligna bolest. Na stranici patohistološka dijagnostika objašnjeno je kako se nalaz tkiva povezuje sa daljom procenom.

Pre odlaska dobićete uputstvo o oporavku, hrani i piću, nastavku terapije i znacima zbog kojih se odmah javljate lekaru. Proverite ko tumači rezultat i da li se kontrola posebno zakazuje. Pri zakazivanju navedite da li dolazite na konsultaciju ili preporučenu proceduru. Upoznajte dr Aleksandra Pavlovića i tim poliklinike.

Endoskopija je dijagnostička metoda koja omogućava lekarima da pregledaju i operišu unutrašnje površine organa ili tkiva bez pravljenja velikih rezova. Uključuje upotrebu endoskopa, fleksibilne ili krute cevi opremljene svetlom i kamerom koja se može umetnuti u telo kako bi se direktno posmatrao organ. Endoskopije mogu biti ili dijagnostičke, da pomognu u identifikaciji stanja, ili terapeutske, za lečenje stanja. Izvodi se nekoliko tipova endoskopija u zavisnosti od oblasti tela koja se ispituje il leči.

VRSTE ENDOSKOPIJE

Neke od glavnih tipova endoskopije, kategorisanih prema oblasti tela koju pregledaju ili leče:

Gastrointestinalne endoskopije

• Gornja endoskopija (Ezofagogastroduodenoskopija – EGD): istražuje jednjak, želudac i prvi deo tankog creva (duodenum).
• Kolonoskopija: Ispituje debelo crevo i krajnji deo tankog creva zbog abnormalnosti ili bolesti.
• Sigmoidoskopija: Fokusira se posebno na sigmoidni kolon i rektalno područje.
• ERCP (Endoskopska retrogradna holangiopankreatografija): Gleda pankreas i žučne kanale.
• Enteroskopija: Koristi se za duboko istraživanje tankog creva van domašaja standardnih EGD-ova.

Endoskopije respiratornog trakta

• Bronhoskopija: Pregledava pluća i vazdušne prolaze koji vode do njih.
• Laringoskopija: Ispituje larinks ili govornu kutiju, koja se često koristi za dijagnostikovanje problema sa glasom ili za obavljanje manjih operacija.

ORL (uho, nos, grlo) i endoskopija glave

• Endoskopija nosa: istražuje nazalne i sinusne prolaze.
• Rinoskopija: Fokusirana na pregled nosne šupljine i sinusa.
• Otoskopija: Koristi se za pregled ušnog kanala i bubne opne.

Urološke endoskopije

• Cistoskopija: Pregledava unutrašnjost bešike i uretre, koristi se u urologiji za dijagnostikovanje problema sa urinarnim sistemom.

Ginekološke endoskopije

• Histeroskopija: Gleda u unutrašnjost materice da bi se dijagnostikovali ili lečili problemi materice.
• Laparoskopija: Koristi se za različite abdominalne ili karlične operacije, uključujući ginekološku hirurgiju. Omogućava pregled karličnih i trbušnih organa.

Ortopedske endoskopije

• Artroskopija: Posebno se koristi u ortopedskoj medicini za istraživanje, dijagnozu i ponekad lečenje oštećenja unutar zgloba.

Endoskopske procedure mogu ponuditi i dijagnostičke uvide, kao što je identifikacija karcinoma, čireva ili upalnih stanja, i terapijske intervencije, kao što je uklanjanje stranih predmeta, lečenje krvarenja ili čak izvođenje manjih operacija. Tehnologija i tehnika endoskopije su u velikoj meri proširile oblast minimalno invazivne dijagnostike i tretmana, značajno doprinoseći nezi pacijenata u mnogim medicinskim specijalnostima.

PRIPREMA ZA ENDOSKOPISKI PREGLED

Priprema za endoskopiju uključuje nekoliko važnih koraka koji pomažu da se osigura što je moguće sigurnija i efikasnija procedura. Specifična priprema može varirati u zavisnosti od vrste endoskopije kojoj se podvrgavate. Evo opšteg pregleda uobičajenih koraka koji su uključeni u pripremu za endoskopiju, zajedno sa specifičnim pripremama za neke uobičajene vrste endoskopskih procedura:

Opšta priprema za sve endoskopije

Medicinska istorija i lekovi: Potrebno je obavestiti lekara o svojoj istoriji bolesti, alergijama i svim lekovima koje uzimate, uključujući lekove i suplemente bez recepta. Neki lekovi će možda morati da se podese ili prekinu pre procedure, posebno razređivači krvi ili lekovi koji utiču na zgrušavanje krvi.

Post: Od vas će verovatno biti zatraženo da postite određeni period pre procedure, obično 6-12 sati, kako biste bili sigurni da su vam stomak ili creva prazni. Ovo smanjuje rizik od aspiracije i omogućava jasniju vidljivost tokom postupka.

Organizacija prevoza: Većina endoskopskih procedura uključuje sedaciju, tako da će vam trebati neko da vas odveze kući, jer nije bezbedno voziti dok efekti ne nestanu u potpunosti.

Priprema za specifične vrste endoskopije

Gornja endoskopija (EGD): Potrebano je obezbediti prazan stomak. Možda će biti zatraženo da prestanete da uzimate određene lekove koji bi mogli da ometaju proceduru.

Kolonoskopija i sigmoidoskopija: Potrebno je temeljno čišćenje creva. Ovo često uključuje posebnu ishranu nekoliko dana pre zahvata i uzimanje jakog laksativa noć pre ili na dan zahvata. Obično je potrebno gladovanje nekoliko sati pre procedure.

Bronhoskopija: pre ove procedure obično je potrebno gladovanje. Takođe ćete biti savetovani kako da prilagodite svoje lekove.

Cistoskopija: Priprema za cistoskopiju može biti minimalna, ali uverite se da je vaša bešika dovoljno puna ako dobijete uputstva, jer ćete možda morati da date uzorak urina pre procedure. Post može biti potreban u zavisnosti od upotrebe sedacije ili anestezije.

Noć pre procedure

• Pridržavajte se uputstava za post: Ne jedite i ne pijte ništa posle ponoći ili prema uputstvima vašeg lekara.
• Pripremite svoju dokumentaciju: Pripremite svu neophodnu medicinsku dokumentaciju.

Dan postupka

• Nosite udobnu odeću: Izaberite široku, udobnu odeću koja se lako skida i oblači.
• Uklonite nakit i dragocenosti: Najbolje je da ih ostavite kod kuće.
• Završne pripreme: Izbegavajte losione, parfeme ili dezodoranse ako vaša procedura uključuje rez.

Nakon procedure

• Oporavak: Proces oporavka varira u zavisnosti od vrste sedacije ili anestezije koja se koristi. Obično ćete ostati u zoni za oporavak kako efekti nestanu.
• Dijeta nakon procedure: Možda će vam se preporučiti da sledite određenu dijetu odmah nakon procedure, počevši od tečnosti, a zatim postepeno prelazite na meku ili čvrstu hranu, kako se toleriše.
• Ograničenja aktivnosti: Pridržavajte se saveta svog lekara u vezi sa odmorom i kada je bezbedno nastaviti normalne aktivnosti.

Od ključne je važnosti da pratite specifična uputstva vašeg lekara o pripremi za endoskopiju kako biste osigurali da procedura prođe glatko i bezbedno.

ENDOSKOPIJA GRLA (EZOFAGOGASTRODUODENOSKOPIJA ILI EGD)

Ezofagogastroduodenoskopija (EGD), takođe poznata kao gornja endoskopija, uključuje umetanje endoskopa kroz usta i niz grlo da bi se pregledali jednjak, želudac i prvi deo tankog creva (duodenum). Ova procedura se koristi za dijagnozu i često lečenje stanja kao što su:

• GERB (gastroezofagealna refluksna bolest),
• Čir jednjaka i želuca,
• Rak jednjaka ili želuca,
• Ezofagitis i Baretov jednjak,
• Uklanjanje stranog predmeta,
• Oblasti krvarenja (za kauterizaciju),

Ova tehnika omogućava lekarima da:

• Vizualizuju upale, čireve, tumore,
• Urade biopsiju ili uklone uzorke tkiva za testiranje,
• Pomoć u lečenju čireva koje krvare,
• Prošire sužena područja,
• Uklone strane predmete.

Kada ste pod sedativima i grlo vam je utrnulo, lekar će nežno ubaciti endoskop kroz vaša usta i u vaš jednjak. Možda će se od vas tražiti da progutate u trenutku kada endoskop prođe u vaš jednjak da biste olakšali njegov prolazak.

Endoskop se pažljivo pomera niz jednjak do stomaka i prvog dela tankog creva. Kamera pričvršćena za endoskop šalje slike na monitor koji lekar posmatra tokom procedure.

Ako se uoče abnormalna tkiva, mali uzorci se mogu uzeti kroz endoskop pomoću malih alata za biopsiju za dalju analizu.

Procedura obično traje 15 do 30 minuta, u zavisnosti od toga da li se vrše biopsije ili je potrebno bliže ispitivanje bilo kakvih abnormalnosti.

Moguće komplikacije kod endoskopskog pregleda

Iako retke, komplikacije mogu uključivati reakcije na sedativ, krvarenje (posebno ako se radi biopsija) i perforaciju sluznice GI trakta. Neophodna je hitna medicinska pomoć ako osetite jak bol u grudima, otežano disanje, jak bol u stomaku, groznicu ili krvarenje, uključujući povraćanje krvi ili krvavu ili katranastu stolicu.

Gornja endoskopija je dragocena dijagnostička, a ponekad i terapeutska alatka koja omogućava lekarima da direktno posmatraju gornji deo digestivnog trakta, dijagnostikuju stanja, pa čak i leče određene gastrointestinalne probleme.

ENDOSKOPIJA NOSA (NAZALNA ENDOSKOPIJA)

Endoskopija nosa uključuje umetanje tanke, fleksibilne cevi sa svetlom i kamerom u nozdrve kako bi se istražili nazalni prolazi i sinuse. Ovaj pregled pomaže u dijagnostici i lečenju:

• Infekcije sinusa,
• Začepljenja nosa,
• Problema sa strukturom nosa,
• Polipa ili tumora,
• Izvora nazalnog krvarenja,
• Alergijskih stanja,
• Priprema i post-procedura.

Kod endoskopije grla i želuca, pacijenti generalno moraju postiti nekoliko sati pre procedure kako bi se osiguralo da je stomak prazan. Za endoskopiju nosa, posebne pripreme obično nisu potrebne, ali je važno poštovati uputstva lekara.

Ove procedure se obično rade pod lokalnom anestezijom ili sedativom kako bi iskustvo bilo ugodnije za pacijenta. Trajanje obično varira od 15 do 60 minuta u zavisnosti od specifičnosti uključenih u proceduru.

Bezbednost i rizici

Endoskopije nosa su generalno bezbedne sa minimalnim rizicima. Najčešći neželjeni efekti su kratki i mogu uključivati krvarenje iz nosa, bol u grlu ili nelagodnost u nosu. U retkim slučajevima može doći do značajnijeg krvarenja ili reakcije na anestetik.

Endoskopija nosa je vredan dijagnostički alat koji pruža detaljne informacije o strukturama unutar nosa i sinusa. Pomaže u dijagnostici uzroka nazalnih simptoma, vođenju odluka o lečenju i, ako je potrebno, u obavljanju manjih hirurških intervencija.

RIZICI ENDOSKOPIJE

Endoskopije su generalno bezbedne, ali kao i sve medicinske procedure, one nose neke rizike, uključujući:

• Infekcije,
• Krvarenje, posebno ako se radi biopsija ili ako je urađena intervencija,
• Reakcije na anesteziju,
• Pucanje ili perforacija gastrointestinalnog trakta ili nazalnih prolaza.

Endoskopija je dragoceno dijagnostičko i terapeutsko sredstvo u medicini koje pruža značajnu količinu informacija o telu bez potrebe za većom operacijom. Od suštinskog je značaja za pacijente kojima je potrebna procena ili lečenje stanja koja utiču na grlo, stomak i nazalne prolaze. Ako ste zakazani da se podvrgnete endoskopiji, razgovarajte o svim nedoumicama sa svojim zdravstvenim radnicima da biste u potpunosti razumeli rizike, koristi i pripremu potrebne za uspešnu proceduru.