Kolonoskopija

Šta je kolonoskopija?

Kolonoskopija je dijagnostička metoda kojom se pouzdano i na relativno jednostavan način otkriva većina bolesti debelog creva.

Dragocena je tim pre ukoliko se uradi pravovremeno, jer se većina bolesti debelog creva razvijaju neprimetno i podmuklo, simptome daju tek u odmakloj fazi razvoja kada je lečenje komplikovanije, a prognoza neizvesnija.

Pre svega se misli na maligne tumore koji su u početku većinom benigni i u formi polipa i kao takvi jednostavno i bezbedno rešivi.

Kolonoskopija je praktično jedini način da se polipi u ranoj fazi i otkriju, te se u razvijenim zemljama radi kao skrining svim osobama starijim od 40 godina jednom u 5 godina.

Kolonoskopski pregled se izvodi optičkim fleksibilnim instrumentom koji se zove kolonoskop.

Ako se radi pregled celog debelog creva onda je to kompletna kolonoskopija, a ako se pak radi samo deo, a obično je to završni deo debelog creva, taj pregled se zove rektosigmoidoskopija.

Kolonoskopija priprema

Za kvalitetnu kolonoskopiju neobično je važna dobra priprema ispitanika koja se sprovodi dva dana pre samog pregleda.

Pregled je relativno neprijatan i u današnje vreme se sve ćešće izvodi u kratkotrajnoj opštoj anesteziji i to na zahtev pacijenta.

Priprema za kolonoskopiju:

Priprema počinje dva dana pre zakazanog pregleda.

1. DAN pripreme za kolonoskopiju

  • uzimati samo bistre supe, bistri sok od jabuke, čajeve, vodu.

2. DAN pripreme za kolonoskopiju

  • u 8h popiti 1 kesicu fortransa rastvorenog u 1L vode – popiti u toku pola sata
  • u 10h popiti 1 kesicu fortransa rastvorenog u 1L vode – popiti u toku pola sata
  • u 14h popiti 1 kesicu fortransa rastvorenog u 1L vode – popiti u toku pola sata
  • u 17h popiti 1 kesicu fortransa rastvorenog u 1L vode – popiti u toku pola sata! Na dan intervencije ne jesti ništa! Popiti pola litra zaslađenog čaja 1h pre pregleda.

Zašto se pacijentima preporučuje kolonoskopija?

Kolonoskopija se preporučuje pacijentima iz više razloga:

Ispitivanje crevnih znakova i simptoma: Kolonoskopija može pomoći lekarima da istraže moguće uzroke bolova u stomaku, rektalnog krvarenja, hronične dijareje i drugih crevnih problema. Omogućava direktnu vizualizaciju debelog creva i rektuma, omogućavajući identifikaciju bilo kakvih abnormalnosti ili stanja koja mogu izazvati ove simptome.

Skrining za rak debelog creva: Kolonoskopija je vredan alat za skrining i rano otkrivanje raka debelog creva. Preporučuje se osobama od 45 i više godina koje su u prosečnom riziku od raka debelog creva, bez drugih faktora rizika osim starosti. Redovne kolonoskopije mogu pomoći u identifikaciji prekanceroznih polipa ili karcinoma u ranoj fazi, omogućavajući blagovremenu intervenciju i poboljšane ishode.

Otkrivanje i uklanjanje polipa: Polipi su abnormalne izrasline, a neke vrste polipa se vremenom mogu razviti u rak debelog creva. Tokom kolonoskopije, svi pronađeni polipi mogu se ukloniti ili napraviti biopsiju kako bi se utvrdilo da li su kancerozni ili prekancerozni. Ovaj proaktivni pristup pomaže u sprečavanju razvoja raka debelog creva uklanjanjem potencijalno štetnih izraslina pre nego što postanu problematični.

Nadzor i praćenje: Nakon inicijalne kolonoskopije, mogu se preporučiti naknadne kolonoskopije na osnovu pojedinačnih faktora rizika i nalaza. U zavisnosti od prisustva polipa, njihovih karakteristika i starosti pojedinca, može se odrediti učestalost narednih kolonoskopija kako bi se obezbedio stalni nadzor i rano otkrivanje bilo kakvih novih abnormalnosti.

Važno je napomenuti da specifične preporuke za kolonoskopiju mogu da variraju u zavisnosti od faktora kao što su uzrast, lična i porodična medicinska istorija i individualni faktori rizika. Zbog toga je od ključnog značaja da se konsultujete sa lekarom koji može proceniti vašu individualnu situaciju i dati personalizovane preporuke.

Koliko često treba sprovoditi kolonoskopski pregled?

Preporučuje se kolonoskopski skrining svakih 10 godina za odrasle starosti od 50 do 75 godina. Selektivni skrining se savetuje za odrasle od 45 do 49 i od 76 do 85 godina. Učestalost kolonoskopskih skrininga može da varira u zavisnosti od pojedinačnih faktora kao što su prethodna istorija skrininga, komorbidna stanja i preferencije pacijenata.

Od ključne je važnosti da se pridržavate preporuka lekara, uzimajući u obzir individualne faktore rizika i istoriju bolesti, da biste odredili odgovarajuću učestalost i vreme kolonoskopskih skrininga.

Mogući rizici kolonoskopije

Kolonoskopija se generalno smatra sigurnom procedurom, ali postoje potencijalni rizici. Neki od mogućih rizika kolonoskopije uključuju:

Reakcija na sedaciju: U retkim slučajevima, pojedinci mogu imati neželjenu reakciju na sedative koji se koriste tokom procedure.

Krvarenje: Postoji mali rizik od krvarenja, posebno ako se uzimaju uzorci tkiva (biopsije) ili ako se polipi ili drugo abnormalno tkivo uklone tokom kolonoskopije.

Perforacija: U retkim slučajevima tokom zahvata može doći do kidanja ili perforacije zida debelog creva ili rektuma. Verovatnije je da će se ovo desiti ako postoje osnovna stanja debelog creva ili ako su polipi veliki ili locirani u izazovnom položaju.

Infekcija: Iako neuobičajena, postoji mali rizik od infekcije, posebno ako se uzmu uzorci tkiva ili ako se uklone polipi ili drugo abnormalno tkivo.

Važno je napomenuti da prednosti kolonoskopije, kao što su rano otkrivanje i prevencija kolorektalnog karcinoma, obično prevazilaze ove potencijalne rizike.

Šta raditi nakon kolonoskopije?

Nakon kolonoskopije, važno je preduzeti neke neophodne korake kako bi se obezbedio nesmetan oporavak:

Vreme oporavka: Nakon procedure, bićete nadgledani dok sedacija ne prestane. Vreme oporavka može varirati, ali obično je nekoliko sati. Možda ćete u početku osetiti grčeve ili nadimanje, ali ovi simptomi bi trebalo da nestanu tokom kratkog vremena.

Sledite uputstva: Vaš lekar će vam dati konkretna uputstva nakon kolonoskopije koja treba da sledite. Od ključne je važnosti da se pažljivo pridržavate ovih uputstava kako biste izbegli bilo kakve komplikacije i obezbedili pravilan oporavak. Ovo može uključivati uputstva o ishrani, upotrebi lekova, fizičkoj aktivnosti i bilo kakvim ograničenjima ili merama predostrožnosti kojih treba da budete svesni.

Dijeta i hidratacija: Generalno se preporučuje da počnete sa lako svarljivom hranom i postepeno prelazite na redovnu ishranu. Pored toga, važno je da ostanete hidrirani pijenjem puno tečnosti.

Pratite komplikacije: Iako su komplikacije retke, važno je biti oprezan i paziti na sve znakove potencijalnih komplikacija. Obratite se svom lekaru ako osetite jak bol u stomaku, uporno krvarenje, groznicu ili bilo koje druge neobične simptome nakon kolonoskopije.

Nastavite sa normalnim aktivnostima: Obično možete da nastavite sa svojim normalnim aktivnostima dan nakon procedure, osim ako vaš lekar ne odredi drugačije. Međutim, uvek je najbolje slediti određena uputstva koja su vam data.

Zapamtite, važno je da se obratite svom lekaru sa svim pitanjima ili nedoumicama koje imate tokom perioda oporavka. Naša poliklinika Intermed Plus vam je na raspolaganju za sva pitanja.