Šta su aritmije?
Naziv za nepravilan rad srčanog ritma, odnosno iregularnost frekvencije i redosleda otkucaja srca u lekarskoj praksi se naziva aritmija.
U posebnim ćelijama sprovodnog sistema srca stvaraju se električni impulsi, u sinusnom čvoru, a oni se odatle sprovode ka pretkomorama i komorama pa na taj način uzrokuju kontrakciju i relaksaciju mišića.
Ukoliko pacijent ima problem sa stvaranjem i provođenjem električnih impulsa u srcu, onda će lekar dati mišljenje da je reč o srčanoj aritmiji.
Ona dakle predstavlja odstupanje od normalnog srčanog ritma. A srce tada radi suviše sporo, previše brzo ili nepravilno. Ukoliko srce radi ispod 60 otkucaja u minuti to se naziva – bradikardija, dok ukoliko su otkucaji više od 100 u minuti naziv je tahikardija; dok se nepravilni rad naziva ekstrasistolija, tahiaritmija ili bradiaritmija.
Da li svi mi patimo od aritmije?
Većina nas je doživela bar jednom, nezavisno od godina starosti, povremenu i kratkotrajnu aritmiju. Pacijenti u toj situaciji opisuju osećaj kao neprijatan ali i zabrinut.
Još uvek nije poznat uzrok tih aritmija, s obzirom na to da ovakve osobe nemaju organskih srčanih ili drugih oboljenja, a uzrok je moguće pronaći na drugu stranu. Na primer emocionalni stres ili upotreba nekih lekova mogu da izazovu povremenu aritmiju. Takođe, u velikoj meri odgovoran je i savremeni način života sa lošim navikama – nedovoljna fizička aktivnost, pušenje, konzumacija alkohola, kofeina ili nekih psihoaktivnih supstanci.
Da li su aritmije opasne?
Za razliku od maločas opisanih postoje i aritmije koje same po sebi mogu biti veoma opasne, te zahtevaju lekarski tretman pa i bolničko lečenje. Ovde je slučaj i ukoliko su one kao pratilac drugih bolesti (uglavnom srčanih) pa mogu potencijalno da ugroze zdravlje pacijenta.
Ovakve aritmije su uglavnom praćene dugotrajnim simptomima, kao što je na primer kratak dah ili gušenje. Takođe, izražen je i bol u grudima različitog intenziteta i karaktera, ali i poremećaj svesti uz izraženu uznemirenost pacijenta.
Koje aritmije postoje?
Lekarska struka navodi nekoliko vrsta aritmija. Na primer: preureanjeni otkucaj srca koji su česti i kod zdravih osoba nazivaju se pretkomorske (atrijalne) ekstrasistole aritmije.
Poremećena je i trajna fibrilacija pretkomora a karakterišu je trajni, brzi i nepravilni otkucaji pretkomora.
Od ostalih takođe izdvajamo: paroksizmalna fibrilacija pretkomora, atrijalna (pretkomorska) tahikardija, komorske (ventrikularne) ekstrasistole, ventrikularna (komorska) tahikardija, fibrilacija komora (ventrikula), atrioventrikularni blok (AV blok) kao i blok grane.
Kako prepoznati aritmiju?
Postoje simptomi koji se poklapaju kod svih pacijenata. Jedan od najizraženijih jeste ubrzani puls odnosno tahikardija, ali i lupanje srca, neprijatan osećaj u grudima, otežano disanje, slabost, bubnjanje srca u grudima, znojenje, vrtoglavica i sl.
Kako bi se utvrdila aritmija potrebno je da pacijenta pregleda lekar – specijalista. Dakle uz pregled kardiologa potrebno je uraditi EKG, laboratorijske analize, 24 – časovni EKG holter, ultrazvuk srca sa doplerom i sl.
Kako se leči aritmija?
Postoji prirodno lečenje aritmije, ali je ipak bolje da se pacijent obrati lekaru koji će mu prepisati adekvatnu terapiju.
Na primer za aritmiju pacijentu se prepisuje terapija lekovima iz grupe antiaritmika, a moguće je i plasiranje pejsmejkera i defibrilatora.
Da li je aritmija opasna?
Na početku da stvorimo sliku šta je aritmija i kako nastaje preskakanje srca.
Dakle, osnovni pokretač našeg organizma jeste srce čiji je zadatak da pumpa krv. Kada pogledamo njegov sastav videćemo da srce u sebi ima čitav niz žica kroz koje protiče takozvana bio – struja. E sada ukoliko dođe do nekog poremećaja u pomenutim žicama ili priključcima nastaje kod ljudi preskakanje srca odnosno aritmija.
Naravno, kao što smo kroz ovaj tekst naveli postoje i drugi uzroci za nastanak aritmije, a tu se misli na probleme sa hormonima, stresom kao i anemijom. Upravo sve ove faktore potrebno je uzeti u obzir, kada lekar ispituje razlog nastanka ovog zdravstvenog problema koji je sve više zastupljen među stanovništvom.
Svakom od nas se povremeno javi lupanje srca odnosno poneki preskok – i to nije opasno. Praksa lekara pokazuje da i u određenim situacijama kada se uradi EKG pacijentu uvidi se neki preskog, a prvo pitanje tada jeste da li je pacijent imao određenu tegobu?
To pitanje je i prvo koje će vam postaviti kardiolog na pregledu. Zbog toga detaljno opišite sve što osećate jer u mnogim slučajevima sama aparatura i njena objašnjenja mogu da navedu lekara na druge zaključke.
Ukoliko pacijent samo povremeno oseti preskakanje srca, to nije opasno međutim ukoliko se to stanje ponavlja potrebno je obavezno se obratiti lekaru.
Dakle, ukoliko se uz aritmiju osećaju i bolovi u grudima, gubitak daha, zamaranje, malaksalost i slabost – potrebno je da se javite lekaru.
Takođe, od simptoma koji mogu da budu opasni su i: vrtoglavica, mučnina i povraćanje, a osećaj kada stavite ruku na srce je kao da će ono da iskoči.
Pacijenti koji uglavnom odjednom osete aritmiju su i dodatno nervozni, tako da je potrebno ostati pribran maksimalno do prve posete lekaru.
Pacijenti koji su dijabetičari potrebno je da se sa prvim simptomima aritmije jave lekaru ili najbližoj hitnoj službi.
Svi oni koji se jave lekaru za probleme aritmije potrebno je da detaljno opišu svoje tegobe, a lekar će zahtevati na samom početku EKG kako bi utvrdio tip aritmije odnosno preskakanja srca koje je prisutno.
Ni u kom slučaju nemojte zanemariti ovaj problem jer preskakanje srca može ozbiljno da vam ugrozi život.
Kako izgleda pregled pacijenta koji ima preskakanje srca?
Verovatno će vas lekar odmah uputiti da uradite EKG srca, a kasnije vam se i posvetiti i dodatno pregledati. Specijalista će na samom početku da uradi fizički pregled odnosno da posluša srce i pluća. Bitno je i da se izmeri krvni pritisak, kako bi se videlo trenutno stanje.
Na primer ukoliko se pacijent oseća dobro, a preskakanje srca je blažeg oblika koji ne može životno da ga ugrozi pacijentu će se preporučiti i kompletna laboratorijska analiza.
Od dodatnih pregleda lekar može zahtevati i RTG srca i pluća, EHO srca, 24-časovni holter EKG aparat ili da pošalje dalje internisti odnosno kardiologu.
Kada svi uzroci budu ispitani, lekar može uspešno da prepiše terapiju pacijentu, a ukoliko se sa druge strane na prvom pegledu utvrdi da je stanje loše – lekar će pacijentu preporučiti bolničko lečenje i hospitalizaciju.
Aritmija nije opasna ali je potrebno povesti računa jer može ozbiljno da ugrozi zdravlje pacijenta, zbog toga su preventivni pregledi takođe veoma bitni.
