Šta je Ezofagogastroduodenoskopija?

Ezofagogastroduodenoskopija jeste vrsta endoskopskog pregleda unutrašnje površine tačnije sluznice jednjaka, želudca kao i početnog dela tankog creva koje svi znamo kao dvanaestopalačno crevo. Ukoliko pacijent oseća bolove u trbuhu, ima osećaj nadimanja kao i osećaj otežanog varenja potrebno je uraditi ezofagogastroduodenoskopiju. Pregled se, takođe, preporučuje i kod pacijenata koji imaju anemiju odnosno malokrvnost i obično se radi sa kolonoskopijom, kao i kod onih koji imaju otežano i bolno gutanje. EGDS – skraćeno od ezofagogastroduodenoskopije se preporučuje i ukoliko pacijent ima krvarenje iz sistema organa za varenje koje me može manifestovati kao crna stolica ili prilikom pojave sveže crvene krvi sa stolice; kao i prilikom konstantne mučnine i povraćanja, ali i ukoliko se javljaju žgaravice kao i gorušice.

U pojedinim slučajevima kao što je postojanje čira želudca ili dvanaestopalačnog creva potrebno je ponavljanje pregleda, kao i nakon operacije želudca i ukoliko postoje upale jednjaka koje se nazivaju GERB – odnosno prilikom situacije kada se kiselina iz želudca vraća u jednjak.

Pacijent će ponovni pregled preporučiti i radi potvrde dijagnoze odnosno nakon rendgenskog pregleda kao i prilikom potvrde alergije na brašno.

Kako se vrši Ezofagogastroduodenoskopija?

Pregled je potrebno uraditi pacijentu u ležećem položaju, tačnije u levom bočnom kako bi se endoskop preko usta plasirao pravo u jednjak, kasnije u želudac i dvanaestopalačno crevo. Tokom samog pregleda uduvava se vazduh kako bi se organi raširili, a da bi lekar specijalista mogao jasnije da ih vidi. Pregled u suštini nije bolan, a kod pacijenta se javlja kašalj kao i podrigivanje tokom samog pregleda koji traje od 5 do 10 minuta. Reko kada je potrebno pacijentu raditi opštu kratkotrajnu anesteziju ili sedaciju, a samo ždrelo se lokalno anestezira sprejem.

Da li je pregled bezopasan?

Pre pregleda pacijent daje pismenu saglasnost za pregled.

U potpunosti je bezopasan, ali je bitno da pre samog pregleda pacijent da i pismenu saglasnost za snimanje. Lekar će i po potrebi u toku samog pregleda morati da uzme biopsije odnosno isečke sluznice.

Samo snimanje je potpuno bezopasno, a nakon pregleda moguće je da se javi nadutost trbuha, grčevi u stomaku kao i bol u grlu koji u većini slučajeva nestaju nekoliko sati nakon samog pregleda.

Svojim redovnim aktivnostima pregledani pacijent može se vratiti svojim redovnim aktivnostima, vežbanju, radu i porodičnim obavezama.

Komplikacije nakon ezofagogastroduodenoskopije

Zaista su retki slučajevi da se pojave komplikacije nakon samog pregleda, a neke od zabeleženih su: aspiracija želudačnog sadržaja i aspiraciona pneumonija, kao i srčano-plućni problemi, ako se rade biopsije ili polipektomije krvarenje i perforacija.

Kako se pripremiti za pregled?

Priprema nije komplikovana, a sastoji se samo u tome da pacijent 6 sati pre zakazanog snimanja ne jede ništa. U većini slučajeva snimanja se zakazuju u prepodnevnim satima, dok pacijent u tom slučaju ne jede ništa tokom noći. Bitno je i da se sat vremena pre samog pregleda ne pije voda, dok su lekovi odnosno redovna terapija sasvim dozvoljeni.

Šta raditi na dan pregleda?

Jako je bitno da pacijent dođe opušten na zakazno snimanje, jer ne postoji razlog da se boji ili dodatno zabrine za svoje zdravlje. Snimanje je potpuno bezbolno a nema ni neželjenih rekacija.

Lekar će pregled izvesti u svojoj ordinaciji, a pacijent se prvi pozicionira na levi bok i glavom savijenom unapred. Nakon toga će medicinska sestra ili lekar u usta pacijentu staviti poseban štit koji on treba da zagrize. Upravo ovaj štit sprečava pacijenta da povredi zube, i ne dozvoljava mu da tokom samog pregleda ošteti endoskop.

Nakon ovih priprema veoma pažljivo se endoskop uvodi u digestivni trakt i to uz stalno ubacivanje vazduha i kako bi se unutrašnji organi proširili. Na taj način svi oni će moći da se adekvatno sagledaju, što će lekaru pomoći prilikom same dijagnoze.

Lekar specijalista koji izvodi pregled će detaljno sagledati posmatranu građu kao i strukturu organa, a i utvrdiće da li postoje neka oboljenja kao što su zapaljenja ili čirevi, stenoza, polipi ili možda tumori.

Takođe, ukoliko je potrebno tokom samog pregleda lekar može uzeti i biopsije za dalju histopatološku analizu, a na osnovu koje će dobiti često neophodne podatke za dalje lečenje odnosno praćenje oboljenja i bolesti.

Da li se daje anestezija za Ezofagogastroduodenoskopiju?

Anestezija za ovaj pregled generalno nije potrebna, a može se izvesti u lokalnoj ili kratkotrajnoj intravenskoj anesteziji. Lokalna anestezija kod ovih pregleda podrazumeva primenu anestetika u obliku spreja ili gela. On je potrebno da se nanese u ždrelo, neposredno pre pregleda kako bi se smanjio nadražaj aparata pri uvođenju. Sa druge strane kratkotrajna intravenska anestezija podrazumeva intravensku primenu lekova koji će pacijentu omogućiti da se dodatno opusti i da ne oseća neprijatnost.

Kome se preporučuje EGDS?

Svakako će vam lekar predložiti u određenim situacijama da se realizuje EGDS. Međutim, bitno je i da vi obratite pažnju na određene simptome i budete svesni da je pregled potreban. Na primer ukoliko osećate bolove u trbuhu, imate nadimanje trbuha i osećaj otežanog varenja, pa i u situaciji ukoliko imate malokrvnost koja je uglavnom zajedno sa kolonoskopijom. Postoji zaista dosta situacija kada je EGDS potreban, a o svim razlozima smo govorili i na početku ovog teksta.