Šećerna bolest – dijabetes melitus
Šećerna bolest ili dijabetes melitus predstavlja grupu metaboličkih poremećaja koji se karakterišu povišenim koncentracijama glukoze (šećera) u krvi tokom dužeg vremenskog perioda.
Ovo oboljenje nastaje ili zbog nemogućnosti pankreasa da stvori i izluči dovoljne količine hormona insulina koji je neophodan za metabolizam glukoze ili zbog toga što ćelije organizma neadekvatno reaguju na izlučeni insulin.
Razlog nastanka dijabetesa još uvek nije sasvim poznat, ali se smatra da genetska osnova, gojaznost i nedovoljna fizička aktivnost imaju najviše udela u njegovom nastanku naročito kod dijabetes melitusa tipa 2.
Autoimunski mehanizmi mogu dovesti do nastanka dijabetes melitusa tip 1 nakon preležanih virusnih oboljenja.
Vrlo čest oblik dijabetesa jeste i gestacioni dijabetes koji se javlja tokom trudnoće.
Pored ovih postoje još neki ređi oblici šećerne bolesti, a povišene koncentracije šećera u krvi mogu biti pratilac i drugih oboljenja.
Simptomi šećerne bolesti
Simptomi šećerne bolesti mogu veoma varirati.
Oni mogu biti veoma blagi, skoro neprimetni (asimptomatski) kada se povišene koncentracije šećera u krvi otkrivaju slučajno tokom rutinskih laboratorijskih analiza.
Šećerna bolest se najčešće manifestuje učestalim mokrenjem, osećajem žeđi, gubitkom telesne težine, umorom ili letargijom.
Dijabetes može dati i teže simptome poput produbljenog i ubrzanog disanja, mučnine, povraćanja, bolova u stomaku, poremećaja ili gubitka svesti koji mogu ići čak i do kome, a ukoliko se ne prepoznaju na vreme i ne leče adekvatno mogu dovesti i do smrtnog ishoda.
Šećerna bolest je veoma podmukla, naročito kada protiče bez subjektivnih tegoba.
Dovodi do oštećenja vida (katarakta, slepilo), oštećenja bubrega (do potpunog gubitka bubrežne funkcije), oštećenja živaca, oštećenja krvnih sudova i dijabetskog stopala.
Ono što je još karakteristično za šećernu bolest i njeno lečenje su česte promene koncentracije šećera u krvi koje se mogu manifestovati hipoglikemijom.
Simptomi hipoglikemije su lupanje srca, podrhtavanje, mučnina, preznojavanje i osećaj nervoze.
Dijabetičari imaju veću sklonost ka nastanku infekcija i oboljenja kardiovaskularnog sistema.
Lečenje šećerne bolesti zavisi od toga koji je tip dijabetesa u pitanju.
Ključne stavke u terapiji su modifikacija životnog stila (doziranje fizičke aktivnosti, adekvatna ishrana, gubitak prekomerne telesne težine).
U terapiji se koriste i lekovi.
Kada se bolest više ne može kontrolisati lekovima prelazi se na preparate insulina kojima se postiže kontrola bolesti.
Danas postoje razni modaliteti insulinske terapije, a svi se trude da što više oponašaju prirodan način lučenja insulina.
Određivanje terapije bi trebalo sprovesti u saradnji sa endokrinologom.
Intermed Plus poliklinika Vam nudi sve dijagnostičke postupke potrebne za dijagnostikovanje i praćenje šećerne bolesti, kao i najbolje stučnjake iz oblasti endokrinologije, nutriciologije i drugih oblasti medicine kako biste se najefikasnije izborili sa ovim problemom.
