Proktoskopija

proktoskopija

Pregled kao što je proktoskopija jeste jedini sigurni način da se otkriju i verifikuju hemoroidi kod pacijenata. Jako je bitno da se samim pregledom isključi postojanje nekih drugih bolesti koje mogu da izazovu slične probleme kao što su problemi sa hemoroidima.

Pregled nije bolan, ne zahteva neku specijalnu pripremu creva. Pacijentu se ne preporučuje ni uzimanje specijalnih lekova, dok samo snimanje traje svega nekoliko minuta.

Proktoskopija se sastoji iz spoljašnjeg pregleda analne regije, digitorektalnog pregleda, anoskopije i rektoskopije.

Da li je Proktoskopija neophodan pregled?

Prema medicinskim statistikama, tri od četiri osobe su u svom životu bar jednom imale neugodne simptome koji su vezani sa pojavom hemoroida. Na svu sveću, razvojem medicine danas je u njihovom lečenju dostupan veliki broj medicinskih i hiruških zahvata. Kako bi se problemi na vreme rešili tačnije uklonili, pregled kao što je Proktoskopija je izuzetno bitan.

Šuljevi ili hemoroidi su među najzastupljenijim zdravstvenim problemima savremenog čoveka i njegovog načina življenja. O tome koliko je sama bolest rasprostranjena, govori nam i podatak da čak deset miliona ljudi u Americi ima probleme sa šuljevima, dok oko milion i po njih uzima određene preparate za samo lečenje.

Sa druge strane, kada pogledamo Srbiju, kod nas ne postoje ovako precizni podaci, ali lekari su saglasni sa činjenicom da ne postoji osoba starija od 50 godina koja bar jednom u životu nije imala probleme sa šuljevima. Takozvana hemoroidalna bolest javlja se kada dođe do popuštanja, slabljenja mišićnih veza, proširenja krvnih sudova takođe. Usled svega toga dolazi i do uvećanja jastučića i njihovog izlaska kroz analni otvor.

Sami hemoroidi mogu biti unutar završnog dela debelog creva, u tom slučaju je reč o unutrašnjim hemoroidima; a mogu se javiti i potkožno oko anusa i onda je reč o spoljašnjim hemoroidima.

Kada je potrebno uraditi pregled?

Samo snimanje, odnosno pregled kao što je proktoskopija potrebno je uraditi već sa prvim naznakama pojave hemoroida. Na primer ukoliko se javi bezbolno krvarenje tokom prirodnih pokreta creva – potrebno je da se obratite lekaru. S tim u vezi možete primetiti male količine svetlo crvene krvi na vašem vešu, toalet papiru ili pak toaletnoj šolji.

Pacijenti na samom početku osećaju i svrab odnosno nelagodnost u predelu anusa, ali i bol i otok oko anusa. Prisutan je bol čvorova oko anusa koji takođe mogu biti i osetljivi, a hemorodi su u takvom slučaju još veći i nakon stolice ili nekog drugog napora uglavnom ispadaju. U pojedinim slučajevima potrebno ih je vratiti rukom, jer im treba poprilično dosta vremena da se vrate sami.

Kada pogledamo naš organizam, vene oko anusa imaju tendeciju da se istežu pod pritiskom, i onda mogu nastati otečeni čvorovi tačnije hemoroidi. Oni mogu nastati usled povećanog pritiska u završnom delu debelog creva, a faktori nastanka i povećanje pritiska mogu biti različiti.

Počev od naprezanja prilikom pražnjenja creva, preko hroničnog proliva ili zatvora, gojaznosti, trudnoće pa sve do naslednog faktora, konzumacije brze hrane i izražene fizičke neaktivnosti.

Kada se radi proktološki pregled?

Bitno je da se pripremite i adekvatno za sam pregled, a tu se misli pre svega na obavljenu ličnu higijenu ali i sakupljenu i donešenu svu medicinsku dokumentaciju. Gde se misli na sve nalaze kao i rezultate prethodnih medicinskih ispitivanja i analiza krvi. Ukoliko ste imali operacije, ponesite sa sobom i sve otpusne liste, rendgenske snimke kao i nalaze ultrazvuka, magnetne rezonance ili skenere ukoliko ih imate.

Što se tiče prvog pregleda nije potrebna nikakva priprema.

Već sa prvim simptomima potrebno je uraditi analize tačnije proktoskopiju. S tim u vezi ukoliko imate proliv ili zatvor, krv u stolici ili mrlje na toalet papiru, osećate svrab oko anusa, imate otekline oko anusa ili osećate bol tokom pražnjenja.

Takođe, obratite pažnju i ukoliko imate lažne pozive na pražnjenje, osećaj nepotpunog pražnjenja ili je ono nekontrolisano.

Pregled je obavezan i ukoliko imate krvarenje iz šuljeva.

Kako se radi proktološki pregled?

Za sam proktološki pregled nije potrebna posebna priprema, kao ni čišćenje creva za razliku od nekih drugih snimanja. U većini slučajeva pražnjenje creva se čak i ne preporučuje.

Lekar će na samom početku sa vama započeti razgovor, kako biste mu opisali detaljno tegobe, pa će tek onda krenuti sa samim pregledom.

Pregled se radi u levom bočnom položaju, što je udobnije u odnosu na neke druge preglede kao što je ginekološki ili takozvani koleno – laktalni položaj.

Sam pregled se sastoji od četiri odvojena pregleda, koji zajedno čine jednu celinu koja će biti od koristi vašem lekaru zarad daljeg lečenja. Bitno je da znate kako pregled može biti neprijatan, ali to ne znači da će biti i bolan tako da ne morate da se plašite. Ne postoje dodatni rizici po vaše zdravlje niti oštećenje određenih organa nakon samog pregleda, tako da ne brinite.

Na samom početku pregleda radi se spoljna inspekcija tačnije samo posmatranje anusa. Nakon toga se radi digito – rektalni pregled pri čemu će lekar prstom pregledati unutrašnjost završnog kanala i donjeg dela debelog creva ili rektuma.

Ovim pregledom ne mogu se otkriti hemoroidi

Za dijagnostiku hemoroida ipak je potreban anoskopski pregled. Tu se koristi takozvani anoskopom odnosno endoskopski instrument koji pod kontrolom oka pregledava unutrašnjost kanala gde su šuljevi kao i donjeg dela creva ili rektuma.

Nakon Proktoskopije ukoliko ima potrebe, može se nastaviti rektoskopija koja podrazumeva pregled završnog dela debelog creva u dužini od oko dvadeset centimetara.

S obzirom na to da statistički podaci pokazuju da oko 60% tumora debelog creva se nalazi upravo u zadnjih 20 cm creva, ovaj pregled je jako važan takođe.

Šta raditi pre zakazanog pregleda?

Poželjno je da dan pre zakazanog pregleda uzimate tečnu i kašastu hranu, pa se pre svega misli na konzumaciju čajeva, supa i kompota. Možete uzimati i laksative za čišćenje, na primer dan uoči pregleda stavite dva čepića za čišćenje creva duboko u anus, a predveče ponovite isti postupak.

Ipak, na sam dan pregleda možete doći i bez prethodne pripreme, tačnije samu pripremu možete obaviti i u ordinaciji, pa tek posle obavljenog pražnjenja i obaviti pregled.

Nikako ne odlažite proktološki pregled jer on ima veoma veliku ulogu u ranom otkrivanju malignih oboljenja debelog creva, zbog čega se i osobama iznad 45 godina preporučuje pregled na svake dve godine.