Pregled kardiologa
Kardiolog je lekar specijalista koji se bavi dijagnozom, lečenjem kao i uzrocima koji utiču na zdravstvene probleme srca ili problema sa arterijama. Kardiolog nije u obavezi da hiruškim putem interveniše i rešava probleme, jer je za to zadužen kardio – hirurg.
Bolest kao što je srčani udar odnosno ishematička kardiomiopatija, ali i prestanak rada srca, angina pektoris, hipertenzija, nasledna oboljenja srca, CHD, aritmija kao i ateroskleroza je oblast interesovanja i rada svakog kardiologa.
U kojim situacijama se posećuje kardiolog?
U trenutku kada osoba oseća probleme odnosno simptome koji ukazuju na srčane probleme – potrebno je da poseti kardiologa; takođe i ukoliko lekar opšte prakse utvrdi da je potrebno, ne treba ni u kom slučaju izbegavati njegov specijalistički pregled.
Ono što upućuje na obavezno javljanje kardiologu jeste visok nivo holesterola kao i visok nivo krvnog pritiska, ali i bol u grudima, vratu, ramenima, vilici ili rukama. Takođe ukoliko se stanje pacijenta postepeno pogoršava ili se svi ovi simptomi povezuju sa preteranim znojenjem, kao i bledim licem, povraćanjem, vrtoglavicom ili stalnim nesvesticama. Upravo su sve ovo jasni signali da je potrebno poseti kardiologa – do koga je moguće doći u nekoj specijalističkoj privatnoj ambulanti ili nadležnom domu zdravlja. Naravno, jasno je i da ukoliko vam lekar opšte prakse kaže da je potrebno posetiti kardiologa i da je bitno njegovo mišljenje za dalje vaše izlečenje – da ćete tu preporuku takođe ispoštovati.
Takođe, sve je više i onih pacijenata koji pomoć kardiologa traže zbog nepravilnog kucanja srca kao i niskog krvnog pritiska.
Bitno je i da pacijenti koji već u porodici imaju nasledni faktor da posete makar preventivno kardiologa, jer ukoliko u porodičnoj istoriji postoje osobe sa kardiovaskularnim problemima, kao i u slučaju dijabetesa ili preeklempsije – potrebno je zatražiti preventivni pregled.
Kada govorimo o preventivi takođe ovom pregledu potrebno je da se podvrgnu i osobe koje puše, ili planiraju neki novi vid fizičke aktivnosti nakon četrdesete godine života.
Šta podrazumeva kardiološki pregled?
Kardiološkim pregledom će lekar – specijalista na osnovu anamneze, ali i kliničkog pregleda neinvazivne kardiovaskularne dijagnostike kao i raznih laboratorijskih analiza utvrditi tačnu dijagnozu i propisati terapiju za izlečenje.
Prilikom ovakvih pregleda kardiolog će naročitu pažnju obratiti na nejasan bol u grudima (ukoliko pacijent oseća takozvano stezanje u grudima), ali i povišen krvni pritisak, infarkt srca odnosno angina pektoris, kao i popuštanje srčanog mišića, nepravilan rad srca, osećaj lupanja, gušenja, iznenade varijacije u krvnom pritisku, nejasan gubitak svesti kao i razne vrtoglavice. Sve su ovo posledice koje će pokušati da utvrdi kardiolog i zahvaljujući svom detaljnom pregledu pacijentu postaviti dijagnozu i prepisati terapiju.
Prilikom redovnog kardiološkog pregleda, lekar će snimiti srčani rad na takozvanom EKG aparatu, ali i ispitati i utvrditi anamnezu bolesti…
Naravno po potrebi će biti urađene i dodatne analize, a sve u cilju postavljanja tačne dijagnoze i mišljenja za adekvatnu terapiju.
Kako izgleda pregled kardiologa?
Pregled kardiologa je potpuno bezbolan i siguran za svakog pacijenta. Lekar će u otvorenom razgovoru sa pacijentom pokušati da na osnovu tegoba, simptoma kao i činjenica da donese određeno mišljenje. Upravo u ovom delu takozvanog otvorenog razgovora, kardiolog će prikupljati podatke o eventualnim alergijama na hranu i lekove, ali i navikama koje mogu da naruše naše zdravlje. Pre svega se misli na pušenje, konzumaciju alkohola ili nekih drugih psihoaktivnih supstanci. Takođe, u prvom razgovoru lekar će se interesovati za pridružene ili ranije bolesti, kao i o eventualnim slučajevima sličnih oboljevanja u porodici i eventualnoj terapiji ukoliko je uzimate.
U sedećem ili ležećem položaju se obavlja kardiološki pregled, a lekar će pored srca i grudnog koša pregledati i vašu glavu odnosno kosmatost, žute beonjače i slično. Takođe, kardiolog će na pregledu obratiti pažnju i na vrat – odnosno pulsiranje krvnih sudova na vrtu, abdomen – laganim pritiskanjem će ispitivati šumove krvnih sudova; dok će posebnu pažnju obratiti i na ekstremitete.
Osnovno prilikom lekarskog pregleda kardiologa jeste i merenje krvnog pritiska, kao i slušanje srčanih tonova uz pomoć stetoskopa. U ovom slučaju možda će lekar od vas zahtevati da zadržite dah (na kratko), da se nagnete prema napred ili da zauzmete neki drugi položaj.
Koji su dodatni pregledi kod kardiologa?
Lekar će, na osnovu vaših tegoba, kao i stanja koje trenutno zatekne na kardiloškom pregledu da zatraži i neke dodatne preglede.
Kako bi kardiolog uradio dijagnostiku urgentnih kardioloških stanja, kao što je na primer infarkt miokarda ili plućna embolija, lekar će zahtevati laboratorijske analize. Takođe, on može zahtevati i osnovne biohemijske analize krvi, kompletnu krvnu sliku ili mikrobiološke analize.
Pregled koji pokazuje položaj i veličinu srca kao i postojanje pridruženih patoloških promena na plućima koje oštećuju srce naziva se RTG pregled srca i pluća. Osim pomenutog rentgentskog snimka koristi se i CT kao i magnetna rezonanca srca.
Eho srca takođe je moguće uraditi kao dodatnu analizu, a ona predstavlja zlatni standard kako bi se uočila urođena ili stečena srčana mana. Sa druge strane dopler pokazuje brzinu protoka krvi.
Nešto što je takođe zastupljeno od dodatnih analiza naziva se i ergometrija odnosno test fizičkog opterećenja. To je metoda kojom se beleži rad srca pri fizičkom naporu, tačnije opterećenju na biciklu ili pokretnoj traci. Tokom samog merenja odnosno pregleda beleži se EKG zapis, puls kao i krvni pritisak. Ova metoda se koristi u cilju dokazivanja koronarne bolesti, praćenja efekta terapije kao i za dijagnostiku nejasnih aritmija koje nastaju usled fizičkog opterećenja.
EKG pregled verovatno je nešto što ćete odmah dobiti da radite kada se javite na kardiološki pregled, a to je ustvari električni zapis rada srca. Sam pregled se koristi radi dijagnostifikovanja eventualnog infarkta miokarda, aritmije ili hipertrofije srca. U ovom slučaju pacijentu se elektrode stavljaju na grudni koš, krajeve ruku i nogu – a za samo nekoliko minuta dolazi se do kompletne analize.
Kardiolog će, na osnovu vašeg prvog susreta, možda zatražiti i 24 holter monitoring, a ovo ispitivanje se sastoji iz toga da pacijent ceo dan nosi mali aparat koji se postavlja oko pojasa, dok je njegova funkcija da preko elektroda beleži i snima EKG ili krvni pritisak.
U pojedinim slučajevima kardiolog može zatražiti i mišljenja svojih kolega, odnosno lekara specijalista drugih specijalnosti. Najčešće je to slučaj za mišljenje pulmologa, oftamologa, neurologa, endokrinologa, nefrologa ili kardio – vaskularnog hirurga.
