Povišen krvni pritisak – simptomi, uzroci i kada se javiti lekaru

Povišen krvni pritisak, odnosno hipertenzija, jedno je od najčešćih hroničnih stanja kod odraslih. Problem je u tome što dugo može da postoji bez jasnih simptoma, pa mnogi ljudi ne znaju da imaju povišene vrednosti dok ih slučajno ne izmere ili dok se ne pojave komplikacije.

Zbog toga je redovna kontrola krvnog pritiska veoma važna, posebno kod osoba koje imaju porodičnu sklonost ka hipertenziji, višak kilograma, povišen holesterol, dijabetes, puše ili su izložene hroničnom stresu.

Ako primećujete da vam je krvni pritisak često povišen, da imate glavobolje, vrtoglavicu, lupanje srca ili druge tegobe, preporučuje se pregled lekara.

U Poliklinici Intermed Plus možete obaviti internistički pregled i, u skladu sa procenom lekara, dodatnu dijagnostiku kao što su EKG, Holter krvnog pritiska, Holter EKG-a, ultrazvuk srca i druge potrebne pretrage.

Šta je povišen krvni pritisak?

Krvni pritisak predstavlja silu kojom krv deluje na zidove krvnih sudova dok srce pumpa krv kroz organizam.

Prilikom merenja dobijaju se dve vrednosti.

Prva, viša vrednost naziva se sistolni pritisak i pokazuje pritisak u trenutku kada se srce kontrahuje.

Druga, niža vrednost je dijastolni pritisak i odnosi se na period između dva otkucaja srca.

Jedno pojedinačno povišeno merenje ne znači nužno da osoba ima hipertenziju. Krvni pritisak može privremeno porasti zbog stresa, fizičke aktivnosti, uznemirenosti, kofeina ili drugih faktora.

Zbog toga je za procenu značajno više pravilno izvedenih merenja, a lekar može preporučiti i 24-časovno praćenje krvnog pritiska.

Zašto je hipertenzija ozbiljan zdravstveni problem?

Dugotrajno povišen krvni pritisak može postepeno da oštećuje krvne sudove i povećava opterećenje srca.

Ako se ne otkrije i ne kontroliše, hipertenzija vremenom povećava rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija.

Može doprineti nastanku srčanih bolesti, moždanog udara, oštećenja bubrega, promena na krvnim sudovima i drugih zdravstvenih problema.

Poseban problem predstavlja činjenica da hipertenzija često ne izaziva izražene simptome.

Čovek se može osećati potpuno dobro, a da krvni pritisak godinama bude iznad preporučenih vrednosti.

Zato se povišen krvni pritisak često naziva „tihim“ zdravstvenim problemom.

Koji su simptomi povišenog krvnog pritiska?

Mnoge osobe sa hipertenzijom nemaju nikakve simptome.

Kada se tegobe ipak pojave, one nisu specifične samo za visok krvni pritisak i mogu imati veliki broj drugih uzroka.

Mogu se javiti glavobolja, naročito u potiljačnom delu glave, vrtoglavica, osećaj nestabilnosti, zujanje u ušima, lupanje ili preskakanje srca, zamor, malaksalost ili osećaj pritiska u glavi.

Kod izrazito visokih vrednosti mogu nastati i ozbiljniji simptomi.

Zato nije dobro procenjivati krvni pritisak samo na osnovu toga kako se osećate.

Jedini pouzdan način da saznate vrednosti jeste pravilno merenje.

Šta može da izazove povišen krvni pritisak?

Kod velikog broja ljudi ne postoji samo jedan uzrok hipertenzije.

Na njen nastanak može uticati kombinacija naslednih faktora, načina života i starosti.

Rizik može biti veći kod osoba koje imaju bliske članove porodice sa hipertenzijom, malo se kreću, imaju povećanu telesnu težinu, unose veće količine soli, puše ili često konzumiraju alkohol.

Hronični stres takođe može doprineti povremenom ili dugotrajnijem povećanju krvnog pritiska.

Sa godinama krvni sudovi mogu postati manje elastični, što je još jedan od razloga zbog kojih se hipertenzija češće pojavljuje u starijoj populaciji.

Ponekad povišen pritisak može biti posledica drugog zdravstvenog problema, zbog čega je važno da lekar proceni da li postoji potreba za dodatnim analizama.

Da li stres može da povisi krvni pritisak?

Stres može privremeno značajno povećati krvni pritisak.

Kada je osoba uznemirena, organizam oslobađa hormone koji ubrzavaju rad srca i utiču na krvne sudove.

Zbog toga se nekim pacijentima prilikom pregleda izmere veće vrednosti nego kod kuće.

Ova pojava se često opisuje kao efekat „belog mantila“.

Međutim, nije preporučljivo svaku povišenu vrednost automatski pripisati stresu.

Ako su merenja često visoka, potrebno je utvrditi kakve su vrednosti tokom celog dana i noći.

U takvoj situaciji lekar može preporučiti Holter krvnog pritiska.

Kako pravilno meriti krvni pritisak kod kuće?

Nepravilno merenje može dati vrednosti koje nisu realne.

Pre merenja poželjno je nekoliko minuta sedeti u miru. Neposredno pre toga trebalo bi izbegavati fizički napor, cigarete i veće količine kofeina.

Tokom merenja treba sedeti oslonjenih leđa, dok ruka na kojoj se meri pritisak treba da bude opuštena i oslonjena približno u visini srca.

Manžetna mora odgovarati obimu nadlaktice.

Kod kućnog praćenja korisno je zapisivati rezultate i pokazati ih lekaru na pregledu.

Važno je i vreme merenja, jer se krvni pritisak prirodno menja tokom dana.

Šta je Holter krvnog pritiska?

Holter krvnog pritiska, odnosno 24-časovno ambulantno merenje, omogućava da se krvni pritisak prati tokom uobičajenih dnevnih aktivnosti i spavanja.

Pacijent nosi mali aparat koji automatski meri pritisak u određenim vremenskim intervalima.

Na ovaj način lekar dobija znatno više informacija nego na osnovu jednog merenja u ordinaciji.

Holter može pokazati koliko često dolazi do povećanja krvnog pritiska, kakve su vrednosti tokom noći i da li postoje značajne oscilacije u toku dana.

Ovakvo praćenje može biti posebno korisno kod osoba koje imaju različite rezultate kod kuće i kod lekara ili kod kojih se sumnja na takozvanu hipertenziju belog mantila.

Kakve veze imaju povišen pritisak i srce?

Visok krvni pritisak povećava opterećenje pod kojim srce radi.

Tokom dužeg vremenskog perioda srčani mišić može morati da ulaže više napora kako bi potiskivao krv kroz krvne sudove.

U proceni kardiovaskularnog stanja lekar može preporučiti EKG ili ultrazvučni pregled srca.

Ultrazvuk srca omogućava procenu strukture i funkcije srca, dok EKG prikazuje električnu aktivnost srca i može ukazati na određene poremećaje srčanog ritma ili druge promene.

Kod povremenog lupanja ili preskakanja srca može biti potreban i Holter EKG-a.

Kako se leči povišen krvni pritisak?

Lečenje zavisi od visine krvnog pritiska, starosti pacijenta, prisustva drugih bolesti i ukupnog kardiovaskularnog rizika.

Kod nekih osoba promena životnih navika može imati značajan efekat.

Lekar može preporučiti smanjenje unosa soli, regulisanje telesne težine, redovnu fizičku aktivnost u skladu sa zdravstvenim stanjem, prestanak pušenja i druge promene.

Kod određenog broja pacijenata potrebna je i terapija lekovima.

Važno je da se propisana terapija uzima redovno i da se ne prekida samoinicijativno kada se vrednosti pritiska normalizuju.

Normalizacija može biti upravo rezultat pravilno odabrane terapije.

Kada se treba javiti lekaru zbog visokog pritiska?

Ako kod kuće više puta izmerite povišene vrednosti, preporučuje se da rezultate zabeležite i zakažete pregled.

Posebno je važno javiti se lekaru ukoliko uz povišen pritisak postoje i drugi simptomi, poput lupanja ili preskakanja srca, izražene glavobolje, vrtoglavice, nelagodnosti u grudima ili nedostatka vazduha.

Veoma visoke vrednosti pritiska, naročito kada su praćene jakim bolom u grudima, ozbiljnim otežanim disanjem, neurološkim simptomima, gubitkom svesti ili naglom izrazitom slabošću, mogu zahtevati hitnu medicinsku procenu.

Zašto je važan internistički pregled?

Internista ne procenjuje samo jednu vrednost krvnog pritiska.

Tokom internističkog pregleda lekar uzima u obzir godine pacijenta, postojeće bolesti, terapiju, način života, porodičnu anamnezu i druge faktore rizika.

Merenje krvnog pritiska može se dopuniti pregledom srca i pluća, EKG-om, laboratorijskim analizama ili drugim dijagnostičkim postupcima u zavisnosti od simptoma.

Na taj način dobija se mnogo potpunija slika zdravstvenog stanja pacijenta.

Povišen krvni pritisak – pregled u Poliklinici Intermed Plus

Povišen krvni pritisak ne treba ignorisati čak ni kada se osećate dobro.

Pravovremeno otkrivanje hipertenzije i odgovarajuća kontrola mogu biti veoma važni za očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova.

Ukoliko ste više puta izmerili povišen krvni pritisak ili imate simptome kao što su glavobolja, vrtoglavica, lupanje srca, preskakanje srca, malaksalost ili druge tegobe, zakažite pregled.

U Poliklinici Intermed Plus možete obaviti internistički pregled, a lekar će na osnovu vaših tegoba i nalaza proceniti da li su potrebne dodatne dijagnostičke procedure.

U okviru dijagnostike, kada postoje odgovarajuće indikacije, mogu se koristiti metode kao što su Holter krvnog pritiska, Holter EKG-a, EKG i ultrazvučni pregled srca.

Cilj pregleda je da se utvrdi da li zaista postoji hipertenzija, proceni njen mogući uzrok i rizik, kao i da se odredi odgovarajući način daljeg praćenja ili lečenja.

Ako imate povišen krvni pritisak, ne čekajte da se pojave izraženi simptomi. Zakažite internistički pregled u Poliklinici Intermed Plus i proverite zdravlje srca i krvnih sudova na vreme.