Leukemija
Rak krvi i koštane srži je leukemija, a na samom početku da se upoznamo šta je koštana srž. Ona predstavlja sunđerasto tkivo kostima, a uloga koštane srži jeste da proizvodi krvne ćelije: bela i crvena krvna zrnca kao i trombocite. Za naš organizam su bitna bela krvna zrnca jer ona pomažu telu da se bori protiv infekcija, dok su crvena krvna zrnca bitna jer ona nose kiseonik od pluća do svih naših organa u telu. Sa druge strane trombociti nam pomažu zgrušavanju krvi kako bi se kontrolisalo krvarenje.
Proces nazvan raslojavanje jeste taj što matične ćelije u koštanoj srži stvaraju nove ćelije da bi se ona dalje razvijala u bela i crvena krvna zrnca ili trombocite u određenim tačnim količinama.
Rizična kategorija su odrasle osobe između 50. i 70. godine života, ali u poslednje vreme sve više mlađe osobe oboljevaju od leukemije.
U trenutku kada leukemija nastane, koštana srž u našem organizmu počne da stvara nezrela bela krvna zrnca koja se nazivaju još i „blasti“ a ona bukvalno ne služe ničemu i u velikoj meri nadmašuju (brojčano pre svega) uobičajene ćelije koje sprečavaju njihov pravilan rad.
Koje vrste leukemije postoje?
Zavisno od toga koja vrsta belih ćelija je pogođena, leukemije su razvrstane kao limfotične ili mijeloblastalne. Svaka od njih se potom deli na hroničnu/akutnu i to zavisno od toga koliko se bolest brzo širi. Takozvana hronična leukemija se sporije razvija od akutne leukemije.
Medicinska literatura prepoznaje sledeće vrste leukemije: Akutna Limfocitna Leukemija (ALL) – Acute Lymphoblastic Leukemia (ALL); Akutna Mijeloblastna Leukemija (AML) – Acute Myelogenous Leukemia (AML); Hronična Limfocitna Leukemija (HLL) – Chronic Lymphocytic Leukemia (CLL); Hronična Mijeloblastna Leukemija (HML) – Chronic Myelogenous Leukemia (CML).
Koji su simptomi leukemije?
Lekari su saglasni da ne postoje jasni signali koje nam telo šalje i upozorava nas na postojanje oboljenja. Mnogi od ovih simptoma na samom početku ukazuju na grip, te je potrebno da se ispravno prate promene u našem organizmu ali i odlazi na redovne preventivne preglede.
Simptomi leukemije zavise od tipa oboljenja, a neki od uopštenih su na samom početku bleda koža, jer kada se leukemija razvija u našem organizmu mlade krvne ćelije koje su oštećene kancerom mogu da preplave koštanu srž te i uspore odnosno u potpunosti otežaju proizvodnju zdravih ćelija. Upravo zbog činjenice da u telu imamo manje zdravih, a više oštećenih ćelija može lako doći do anemije, pa samim tim i do bledila kože i to naročito lica.
Umor je još jedan od simptoma koji mogu da ukažu na leukemiju (uostalom kao i kod mnogih drugih bolesti). Međutim, ukoliko pacijent konstantno oseća umor odnosno da je njegovo telo iscrpljeno i bez energije (za razliku od prethodnog perioda) trebalo bi da se obrati svom izabranom lekaru koji će na osnovu ostalih simptoma i dijagnostike utvrditi da li postoji određeno oboljenje. Uzrok umora može biti i anemija, ali to je najbolje da proveri izabrani lekar u nadležnoj medicinskoj ustanovi.
Sledeći simptomi odnosno znak da imamo leukemiju mogu biti konstantne infekcije, upale kao i temperatura. To dolazi iz razloga jer ukoliko imamo leukemiju krvne ćelije nisu zdrave i onda se pacijenti sa leukemijom uglavnom češće razboljevaju. Upravo su infekcije i temperatura jedan od izraženijih simptoma koji se uglavnom javljaju kod pacijenata sa leukemijom.
Kada nas telo upozorava da nešto nije u redu sa našim zdravljem jeste i osećaj kratkog daha, jer kada nam i nedostaje energija – kratak dah je nešto što takođe nastaje. Ukoliko primetite da vam ponestaje vazduha i da je drugačije nego što je ranije bilo – obavezno recite to svom lekaru.
Ukoliko primetite da vam posekotine sporo zarastaju, a modrice sa druge strane se lako pojavljuju – propratite sve jer upravo i ovo mogu biti simptomi leukemije. Takozvane male crvene tačkice na koži koje su poznatije kao petehije mogu se javiti takođe zbog leukemije, dok se u ovom slučaju one uglavnom javljaju na nogama.
Simptomi koji su takođe izraženi na početku kod obolelih od leukemije, ove opasne bolesti, su: noćno preznojavanje, osetljivi i bolni zglobovi, krvarenje iz nosa, natečeni odnosno uvećani limfni čvorovi kao i pad ili skok telesne temperature.
Dijagnoza leukemija
S obzirom na to, kao što smo videli u prethodnom pasusu, da su simptomi leukemije izuzetno nespecifični bolest se uglavnom otkriva sasvim slučajno odnosno tokom redovne kontrole krvne slike.
Ukoliko je broj belih krvnih zrnaca izuzetno visok, a pritom je smanjena količina crvenih krvnih zrnaca i krvnih pločica – lekar će preuzeti naredne korake u potvrđivanju ove bolesti.
Upravo je zbog nagomilavanja neiskorišćenih krvnih ćelija krv obolelog gusta i lepljiva, pa se i leukemija može utvrditi već prilikom vađenja krvi.
Na osnovu fizičkog pregleda lekar će utvrditi da li postoji uvećanje jetre, slezine, limfnih čvorova, prepona kao i vrata. Ukoliko na samom početku analize ukažu na to da postoji leukemija, lekar specijalista (hematolog, onkolog ili patolog) će mikroskopskom metodom pregledati koštanu srž (koja se uglavnom uzima iz kuka) i utvrditi vrstu leukemije.
Faktori rizika za nastanak leukemije
Lekari još uvek nisu utvrdili tačan uzrok leukemije, ali su povezali ovo oboljenje sa oštećenim DNK, pri čemu se upravo greška u genima odražava na nekontrolisani rast ćelija u koštanoj srži.
Kako starimo rizik od nastanka leukemije i raste, osim u slučaju kada govorimo o limfocitnoj leukemiji od koje najčešće obolevaju deca.
Muškarci, stariji od 70 godina su prema oceni lekara u rizičnoj kategoriji, ali to ne treba da opusti ni druge jer sve više mlađih (kako muških tako i ženskih) pacijenata je otkriveno u poslednjih desetak godina.
Iako leukemija nije česta bolest, i učestalost njene pojave je u 6 slučajeva na 100.000 ljudi potrebno je redovno obavljati redovne kontrolne pregleda kako ne bi bilo kasno po zdravlje i život pacijenta.
Statistika u Srbiji pokazuje da svaka sedma osoba u Srbiji koja oboli od leukemije je dete, a uzrok ovog karcinoma su pre svega genetika i radijacija.
Bolest može da se izleči samo ako se otkrije u ranoj fazi, a s obzirom na to da je ovo jedno od najopasnijih i najsmrtonosnijih malignih oboljenja jako su bitni redovni kontrolni pregledi pošto simptomi ne ukazuju odmah na postojanje ove bolesti.
Simptome na koje je potrebno obratiti pažnju su: nizak broj belih krvnih zrnaca, česte infekcije, umor, kratak dah, bledilo kože, znojenje tokom noći, povišena temperatura tela koja ne prolazi, naglo mršavljenje, bolovi u kostima i zglobovima kao i otečene limfne žlezde.
