Karcinom debelog creva

Rak koji nastaje u samom debelom crevu, tj. završnom delu digestivnog trakta jeste karcinom debelog creva. Starije osobe su pogođenije i nekako su u rizičnoj kategoriji za nastanak ove bolesti, mada je sve više i mlađih pacijenata koji se javljaju sa simptomima koji ukazuju na rak debelog creva.

Početak karcinoma debelog creva se vezuje za nastanak benignih polipa na unutrašnjem zidu creva, odnosno postoji mogućnost za nastanak raka upravno u nekom od polipa.

Polipi sa jedne strane mogu biti mali te za njihovo postojanje u našem organizmu može dovesti do gotovo pa i nikakvih smetnji. Upravo iz tih razloga, lekari su za redovne skrining preglede odnosno testove, kako bi se polipi na vreme uklonili pre nego što se razviju u karcinom debelog creva.

U pojedinoj medicinskoj literaturi možete naići i na pojam kolorektalni karcinom, a to predstavlja i rak debelog creva i rak rektuma.

Ukoliko dođe do razvitka kancera debelog creva, postoji lečenje koje može biti u vidu operacije, zračenja, hemoterapije, ciljane terapije ili imunoterapije. Osposobljavanje imunog sistema obolelog za uništavanje ćelija raka naziva se imunoterapija, a koristi se i u cilju smanjenje neželjenih efekata kada je lečenje karcinoma debelog creva u pitanju.

Svetski naučnici danas su došli i do raznih novih metoda koje upravo za cilj imaju transformaciju raka iz smrtonosne bolesti u hroničnu bolest.

Kubanski naučnici doprineli su razvoju novih metoda prevencije i lečenja različitih tipova raka, među kojima je i lečenje raka debelog creva. Ove metode imaju za cilj transformaciju raka iz smrtonosne bolesti u hroničnu bolest.

Simptomi raka debelog creva

Neki od znakova i simptoma koji ukazuju na karcinom debelog creva su konstantne promene u crevnom pražnjenju. Mislimo na dijareju ili konsipaciju ili pak promenu konzistentnosti stolice.

Takođe, od simptoma se javlja rektalno krvarenje ili krv u stolici, kao i uporni bolovi u stomaku, grčevi i gasovi.

Pacijenti prilikom razvitka karcinoma debelog creva osećaju slabost, umor kao i iscrpljenost organizma; a primetan je i neobjašnjivi gubitak telesne težine kao i malokrvnost.

Bolest je toliko podmukla da mnogi ljudi koji su oboleli od raka debelog creva i ne osećaju nikakve simptome u ranoj fazi ove pošasti, a kada se simptomi i pojave oni mogu varirati od veličine raka pa sve do mestima u debelom crevu gde je i smešten.

Upravo zbog ove činjenice jako je bitno da lekar otkrije karcinom i da na osnovu toga odredi odgovarajuću terapiju.

S obzirom na to da u cilju ranog otkrivanja raka debelog creva u ogromnoj meri pomažu skrining pregledi, već danas porazgovarajte sa svojim lekarom kada bi trebalo i kada možete da započnete skrininge.

Neka opšta preporuka jeste da skrining debelog creva treba obavezno vršiti već nakon navršene pedesete godine života, a ukoliko spadate u rizične kategorije ljudi vaš lekar vam može preporučiti i redovnih preglede.

Koji su faktori rizika za nastanak karcinoma debelog creva?

Starosno doba je faktor koji je najzastupljeniji kada je oboljevanje od raka u pitanju.Podaci su jasni i kazuju da se rak debelog creva može javiti kod pacijenata svih starosnih kategorija, ali je većina pacijenata starija od pedeset godina. Nažalost, novija statistika pokazuje da od karcinoma debelog creva sve više oboljevaju i oni koji su mlađi od pedeset godina.

Takođe, jako bitan faktor igra i lična istorija koja je povezana sa kancerom debelog creva ili nekanceroznim polipima, kao i nasleđene mutacije gena.

Faktor rizika za nastanak karcinoma debelog creva jesu i inflamatorne bolesti crevnog sistema, ali i porodična istorija bolesti. Na primer ako je jedna osoba u porodici obolela, rizik za nastanak raka debelog creva je prisutan, dok ukoliko je više njih obolelo ujedno je i rizik još veći.

Svakodnevna ishrana koja je siromašna vlaknima, a bogata mastima pogodna je za nastanak ovog oboljenja. Naime, pojedine studije pokazale su da nam šteti crveno mesto kao i različite kombinacije obrađene hrane.

Ne treba zaboraviti ni na sedeći način života, jer sve je više onih koji su sa oboljenjem – a pritom su i neaktivni te se redovna fizička aktivnost preporučuje makar i preventivno.

Od ostalih faktora rizika tu je dijabetes, gojaznost, pušenje, alkohol kao i radijaciona terapija za lečenje rakija. Upravo ova pomenuta terapija usmerena ka abdomenu u cilju lečenja nekog prethodnog kancera, povećava rizik od nastanka karcinoma debelog creva.

Dijagnostika karcinoma debelog creva

Dijagnozu karcinoma debelog creva može da utvrdi jedino lekar specijalista, a uglavnom se postavlja kolonoskopijom kad ase vidi tumorska promena sa koje se zatim uzima isečak tkiva koji se naziva biopsija.

Lekar će pomenutom metodom utvrditi gde je tumor, odnosno gde se tačno nalazi, kako on izgleda i kakav je tip tumora. Lekaru je jako bitno da sazna da li se crevo sužava ili zatvara u potpunosti, a ovo je jako bitno za dalji tok lečenja – koji je pre svega hiruški.

Takođe, tumor debelog creva se u pojedinim situacijama može videti i pregledom skenerom ili magnetnom rezonancom abdomena.

Međutim, u onim najgorim situacijama, ukoliko do operacije debelog creva dođe i to usled bolova, jakog krvarenja ili prestanka rada creva – tada se dijagnoza karcinoma debelog creva postavlja tokom same hiruške intervencije na operacionom stolu.

Lečenje raka debelog creva

Svakako će lekari sastavljeni od tima stručnjaka / specijalista odlučiti o daljem toku lečenja; a ono je uglavnom hiruško i to po mogućstvu resekcijom u jednom aktu. Sve ovo je moguće ipak ako ne postoji opstrukcija, odnosno ako se sama intervencija može razrešiti klizmamama uz primenu odgovarajućih antibiotika. Takođe, još jedna od opcija lečenja karcinoma debelog creva jeste i zračna terapija koja se u pojedinim situacijama savetuje i pre same hiruške intervencije.

Prevencija karcinoma debelog creva

Na prvom mestu potrebno je poboljšati ishranu, koja treba da bude bogata prirodnim vlaknima – što je i sami morate priznati daleko bolje od neke zapadnjačke hrane gde su vlakna pridodata kao suplement.

Preporuka lekara jeste da se uzima najmanje pet porcija svežeg voća kao što je na primer: jabuka, kruška, šljiva ili bilo koje južno voće. Ne treba naravno zaboraviti ni na povrće i njegov dnevni uns, a najmanje jednom nedeljno potrebno je konzumirati brokoli i kupus.

U cilju prevencije nastanka karcinoma debelog creva preporučuje se i smanjeno uzimanje crvenog mesa, kao i uzdržavanje od konzumiranje iznutrica i suhomesnatih proizvoda.

Sa druge strane preporuka je da se konzumira riba i živinsko meso koa izvor belančevina životinjskog porekla.

Umerena fizička aktivnost i vežbanje se podrazumeva i to najmanje tri puta nedeljno.