Inseminacija

Ovo je metoda lečenja infertiliteta prilikom koje se uzorak sperme ubaci kateterom u materičnu duplju. Kod žena koje imaju redovne menstruacije, one imaju i ovulaciju svakog meseca. Sama inseminacija se radi upravo tog dana kada je pozitivan urin test, odnosno kada poraste nivo LH hormona u krvi – najkasnije dan nakon toga. Metoda je sigurna, i žena nakon inseminacije može normalno da obavlja svoje redovne aktivnosti.

Inseminacija jeste najjedonostavniji način za lečenje neplodnosti uz pomoć tehnike takozvane potpomognute oplodnje, a njeno primenjivanje je počelo četrdesetih godina dvadesetog veka.

Intervencija se preporučuje ukoliko do željene trudnoće ne dođe nakon godinu dana redovnih seksualnih odnosa i to kod žena mlađih od 36 godina.

Šta je inseminacija?

Inseminacija jeste proces obrade semena muškarca – sperme i njegovo veštačko unošenje u matericu partnerke koja je u spontanom ili indukovanom ovulatornom ciklusu. Ova metoda je veoma zastupljena kao još jedan od vidova lečenja neplodnosti, a predstavlja najjednostavniji oblik asistiranog oplođenja.

Kome se savetuje inseminacija?

Sama intervencija se sprovodi kod mnogobrojnih parova. Pre svega kod onih kojima je otkriveno umereno smanjenje broja i pokretljivosti spermatozoida, kao i kod onih gde je utvrđeno prisustvo antitela na spermatozoide.

Inseminacija se takođe preporučuje i kod žena sa blagim oblikom entometrioze, kao i kod onih koje imaju loš kvalitet cervikalne sluzi pa i kod parova koji imaju nepoznati uzrok steriliteta.

Kada se izvodi inseminacija?

Ona se izvodi u nekoliko slučajeva. Na samom početku to je u spontanom (prirodnom) ciklusu, tačnije u vremenu očekivane ovulacije koja se određuje na osnovu nivoa luteinizirajućeg hormona (LH).

Inseminaciju lekar može izvesti i uz stimulaciju ovulacije u vreme očekivane ovulacije – uz tačno određivanje nivoa luteinizirajućeg hormona, kao i uz stimulaciju ovulacije u vreme planirane ovulacije. To se radi uz pomoć aplikacije medikamentima koji lekarima omogućavaju da programiraju vreme ovulacije, ali uvek uz raniju pripremu semena kako bi se postigao maksimum oplodnog potencijala partnera.

Kod inseminacije je jako bitan tajming, jer se ona radi neposredno pre ili odmah nakon ovulacije. Kako bi terapija bila uspešna lekarima su na raspolaganju različite metode, a u cilju utvrđivanja tačnog termina inseminacije. Tu pre svega mislimo na ultrazvučni pregled kao i određivanje nivoa luteinizirajućeg hormona.

Kako se izvodi inseminacija?

Ovo je intervencija koja traje svega pet do deset minuta, i uglavnom je (u većini slučajeva) potpuno bezbolna. Najpre se u matericu posebnim kateterom unosi oko 1 odnosno 1,5 ml semena koje je prethodno pripremljeno. Kada se izvrši intervencija, preporuka je da žena leži oko pola sata i da miruje, a nakon dve nedelje od same inseminacije potrebno je da pacijentkinja uradi analizu krvi kako bi se utvrdila i ustanovila trudnoća.

Na sam dan zakazane inseminacije potrebno je da muškarac priloži spermu za intervenciju, i to prema unapred utvrđenim pravilima i uputstvima za davanje uzorka.

Koje uslove je neophodno ispuniti?

Kako bi se sprovela inseminacija potrebno je da se ispune određeni uslovi. Pre svega to je prohodnost bar jednog jajovoda partnerke, kao i dobra rezerva jajnika. Provera se radi uz pomoć analize Anti-Milerovog hormona (AMH-a). Bitno je i da normospermila oligoastenospermia bude prvog stepena.

Kako se parovi pripremaju?

Na samom početku potreban je izveštaj lekara ginekologa sa zajedničkog pregleda iz savetovališta za sterilitet. Pregled se sastoji iz specijalističkog ginekološkog kao i ultrazvučnog pregleda žene.

Potrebno je da parovi imaju uredni nalaz cervikalnog i vaginlanog brisa žene, da nije stariji od mesec dana; kao i uredni nalazi briseva na hlamidiju, mikoplazmu i ureaplazmu žene koji nisu stariji od šest meseci.

Za muškarce je bitan uredan nalaz spermokulture koji nije stariji od tri meseca, ali i spermogram ne stariji od godinu dana.

Od dokumentacije potreban je i uredni nalaz na hlamidiju, mikoplazmu i ureaplazmu muškarca koji nije stariji od šest meseci.

Inseminacija se savetuje kod parova kod kojih je pokazano prisustvo antitela na spermatozoide, kod umerenog smanjenja broja i pokretljivosti spermatozoida takođe; ali i kod žena sa blagim oblikom endometrioze kao i kod onih koje imaju loš kvalitet cervikalne sluzi. Generalno, sama intervencija se sprovodi i kod parova koji nemaju poznat uzrok steriliteta.

Najvažnija analiza koju je potrebno da žena poseduje, pre no što i planira intervenciju, jeste ispitivanje prohodnosti jajovoda. Ono se može realizovati ultrazvučno – što je potpuno sigurna, bezbedna i bezbolna metoda. Nakon što se dostave rezultati oba ispitivanja, potrebno je uraditi i ultrazvučni pregled materice kako bi lekar isključio postojanje raznih polipa i mioma. Takođe, potrebno je da pacijentkinja ima uredne briseve cerviksa (hlamidija, mikoplazme, ureaplazme).

U idealnim situacijama potrebno je obezbediti i laboratorijske analize kao što su: hormoni od kojih najčešće postoje disbalansi TSH i prolaktina što se može lečiti, ali i nalazi hormona FSH i LH koji su od velikog značaja za predviđanje uspeha samog planiranog postupka.

Muškarac je potrebno da uradi spermogram, što je najvažnija analiza – a optimalni rezultati spermograma za samu intervenciju su više od 5 miliona pokretnih spermatozoida nakon same obrade. U suštini inseminacija se može raditi i sa nešto lošijim rezultatima, ali nikako ukoliko je broj spermatozoida nakon obrade samo 1 milion. Svakako i za muškarca važi da je potrebno da poseduje uredne briseve.

Kakav je postupak inseminacije?

Tokom samog postupka inseminacije vaš lekar će neprekidno pratiti ovulaciju i sazrevanje folikula ultrazvučnim pregledom, a nakon čega će se isplanirati i tačan datum za realizaciju intervencije. Zaista nije bitno da li ćete imati prirodnu ili hormonski stimulisanu ovulaciju – tako da nije potrebno brinuti.

Na sam dan zakazane intervencije, potrebno je doći u lekarsku ordinaciju zajedno sa partnerom. Otprilike sat vremena pre zakazane inseminacije, muškarac će predati ejakulat koji ide dalje u laboratorijsku obradu i analizu.

Nakon izvršene laboratorijske obrade, najkvalitetniji uzorak spermatozoida se uzima za dalji postupak inseminacije.

Ženi će se prvo uvesti kateter u matericu i to kroz grlić, kako bi kasnije lekar ubrizgao pripremljene spermatozoide. Žene ne moraju da brinu jer sam unos sperme kroz katetar se ne razlikuje od normalnog ginekološkog pregleda, a sam postupak je potpuno bezbolan i nije rizičan po zdravlje. Svojim redovnim aktivnostima moguće je vratiti se odmah nakon intervencije, a parovi će rezultate saznati kroz 14 dana, kada se radi test iz krvi takozvani BHCG.