Infarkt miokarda

Ovo je zaista problem koji moramo svi kao društvo ozbiljno da shvatimo, jer je u Srbiji smrtnost od pomenutog infarkta miokarda među prvih deset.

Infarkt miokarda jeste izumiranje dela srčanog mišića zbog naglog prestanka cirkulacije kroz neku od arterija koje imaju ulogu da ishranjuju srce.

Pomenuti infarkt je poslednja faza i samo je jedan od oblika u razvoju koronarne bolesti. Koronarna bolest je oštećenje srca koje je nastalo ili zbog smanjenja ili zbog prestanka snabdevanja srca krvlju, a koje je sa druge strane uzrokovano patološkim promenama u sistemu koronarnih arterija srca.

Šta je srčani udar?

Srčani udar ili akutni infarkt miokarda jeste oštećenje ili izumiranje ćelija srčanog mišića (odnosno miokarda) a koje nastaje usled poremećaja u cirkulaciji. Ovo je jedan od najčešćih uzročnika smrti u skoro svim razvijenim zemljama, kao i u onim koje su u razvoju.

Na primer u Srbiji oko 10.000 ljudi na godišnjem nivou doživi infarkt, dok akutni infarkt miokarda karakteriše i ogromna stopa smrtnosti. Statistika pokazuje da premine oko 30% bolesnika, dok od tog procenta skoro pa polovina i ne stigne u bolnicu.

Kod koga se javlja infarkt miokarda

Statistika pokazuje da ovo oboljenje uglavnom pogađa muškarce, tačnije više nego žene – mada nakon ulaska u klimakterijum fazu učestalost infarkta je skoro pa izjednačena kod oba pola. Svakako, u velikoj meri, zabrinjava crna statistika koja pokazuje da je sve više među pacijentima mlađih ljudi od 40 godina.

Infarkt se uglavnom javlja u jutarnjim satima, dok se, prema statistici, skoro kod polovine njih javi nakon neke ekstremno jake fizičke aktivnosti odnosno nekog emocionalnog stresa.

Neki od glavnih simptoma jesu: bol u grudima, stezanje u predelu iza grudne kosti koje se polako pojačava i širi prema levoj ruci, donjoj vilici ili stomaku.

Takozvani nemi infarkt se javlja kod starijih ljudi ili pacijenata sa šećernom bolešću.

Od ostalih simptoma prisutno je i gušenje, mučnina, povraćanje, gubitak svesti, malaksalost i preznojavanje.

Šta raditi u slučaju infarkta?

Ukoliko osetite znakove koje smo nabrojali, jako je bitno da zauzmete udoban položaj i odmah pozovete lekara. Ni u kom slučaju ne pokušavajte da odete pešaka do specijalističke ordinacije, ali ne pokušavajte ni da vozite.

Sudbina obolelog zavisi od veličine regije srčanog mišića koju je zahvatilo odumiranje tkiva kao i od vremena koje je potrebno za otvaranje začepljene arterije. Zbog toga je jako bitno da se osoba koja ima simptome što pre odvede lekaru odnosno u centar za kardiologiju kako bi se preuzele odgovarajuće medicinske procedure.

S obzirom na to da polovina ljudi koji dožive infarkt miokarta umre, dok  ogromna većina umre i pre no što stigne do lekara – jako je bitno da se upozoravajući znakovi shvate veoma ozbiljno i da se reaguje na vreme kako bi se potražila adekvatna medicinska pomoć.

Infarkt miokarda – uzroci nastanka

Na samom početku u rečenici ili dve da krenemo sa teorijom ukoliko ste je zaboravili. Dakle svi mi imamo dve srčane (koronarne) arterije – levu i desnu. Promene koje se dešavaju upravo na ovim krvnim sudovima javljaju se zbog takozvane ateroskleroze koja upravo zahvata arterijski sistem.

Sama po sebi ateroskleroza jeste proces koji se javlja uglavnom sa starenjem, ali na njega utiču i mnogi drugi faktori za koje uglavnom čujemo da su faktori kardiovaskularnog rizika. Upravo u njihovom prisustvu verovatnoća da se razvije infarkt miokarda jeste u velikoj meri pojačana.

Neki od faktora kardiovaskularnog rizika su: šećerna bolest, pušenje, povišen krvni pritisak, genetska predispozicija, godine života, povišeni nivoi raznih vrsta masnoća u krvi, gojaznost, fizička neaktivnost itd. Statistika takođe i pokazuje da su muškarci uglavnom ugroženiji kada govorimo o ovom oboljenju.

Zaista na neke od ovih faktora koje smo pomenuli se može uticati, ali na neke i ne. Sa druge pak strane prisustvo više faktora koji predstavljaju kardiovaskularni rizik u višestruko većem broju uvećava šansu da se javi koronarna bolest i to u nekom obliku koji uključuje i infarkt miokarda.

Najvažnije je ipak da se simptomi prate redovno odnosno da se reaguje blagovremeno. Bol koji je najčešći simptom se uglavnom javlja ujutru ili posle neke fizičke aktivnosti, obilnijeg obroka ili kada je hladno odnosno nakon neke stresne situacije. Pomenuta bol se kod pacijenata širi u levo rame, levu ruku ili donju vilicu; a sama lokacija je iza grudne kosti, veoma je jakog intenziteta – dok je pacijenti uglavnom opisuju kao stezanje, pečenje odnosno cepanje u grudima.

Sama bol u infarktnom stanju traje preko pola sata i uglavnom je dosta jača i duža od svih dosadašnjih napada koje je pacijent imao; naravno ukoliko ih je oboleli već imao. Sama bol može biti praćena obilnim preznojavanjem, naglo nastalom slabošću kao i malaksalošću i gušenjem (tačnije osećajem nedostatka vazduha). Ono što je takođe izraženo u ovom trenutku jeste i izraženo jak strah od smrti.

Sa druge strane kod pacijenata koji imaju dijabetes bol može biti i odsutan, i tada tek ostali simptomi mogu ukazivati da je kod pacijenta reč o infarktu miokarda.

Terapija za infarkt miokarda

Ono što je prvo potrebno uraditi kada se pojavi infarkt miokarda jeste da se što pre prekine sa aktivnošću koja je do tog stanja i dovela. Neki od prvih koraka jeste i stavljanje nitroglicerina pod jezik, ali i što je pre mogući kontakt sa medicinskim ustanovama. Veoma je korisno (na primer) u takvim situacijama sažvakati jednu tabletu Andola (od 300mg). Kada hitna pomoć dođe, tada se postupa isključivo po njihovim savetima.

Lekar da bi utvrdio prisustvo infarkta uradiće EKG pregled kao i specijalističku laboratorijsku analizu. Osobe koje su imale akutni infarkt miokarda najviše se može pomoći ako je od početka bolova prošlo manje od 2 sata. Upravo u tom periodu davanje specifičnih lekova ima najveći efekat, a pacijent može dobiti pomoć i u Sali za katetirizaciju, kao i otvaranjem zapušene arterije i postavljanjem stenta.

Medicinska struka je saglasna da je upravo nakon preležanog infarkta miokarda potrebno doživotno uzimanje određenih vrsta lekova koje će lekar prepisati nakon svih ispitivanja.

Jako je bitno da i u prvih nekoliko dana od kada se pojavio infarkt pacijent miruje, i da se postepeno krene sa procesom rehabilitacije. Svim pacijentima jako je bitno uraditi koronografiju kako bi se donela ispravna odluka o daljem načinu lečenja, a ona može biti u vidu nastavka medicinske terapije, operacije na krvnim sudovima srca (takozvani baj – pas) ili ugradnja stentova u koronarne arterije.