EKG srca

ekg srca

Grafički zapis električne aktivnosti srca jeste EKG odnosno elektrokardiogram.

On je potreban s obzirom na to da srčani mišić proizvodi slabe struje koje se mogu snimiti na koži koja je dobar provodnik i to isključivo aparatima koji se koriste prilikom ove dijagnostike.

Kako bi snimak bio uspešan, elektrode se postavljaju po tačno definisanom rasporedu i to na standardnim pozicijama.

EKG je jedna od najbržih i najjednostavnijih metoda ispitivanja koja se koristi uglavnom kod kardiologa, a za pacijenta je potpuno bezbolna i ne postoji nikakav rizik ni tokom ni nakon izvršenog snimanja.

Kako se izvodi EKG?

Pacijent se priključuje na aparat tako što se njegove četiri elektrode postavljaju na zglobove ruku i nogu, dok se preostalih šest u formi pumpice (odnosno vakuma) takođe postavljaju na definisanim mestima na samom grudnom košu pacijenta.

Za pravilno snimanje nema odstupanja ni u kom slučaju, i potrebno je ispoštovati proceduru kako bi snimanje bilo uspešno i dalo relevantne podatke koji su bitni za lekara.

Danas se u medicini koriste i moderni EKG aparati koji registruju elektrokariografski zapis po tačno definisanom rasporedu koji glasi: periferni odvodi, pa odvodi iz grudnog koša.

Šta se vidi na EKG snimku?

Lekari specijalisti, uglavnom kardiolozi, danas ne mogu da zamisle svoj pregled bez dobro urađenog EKG snimanja s obzirom na to da im daje precizne, brze i bitne informacije za dalje delovanje.

Na osnovu snimka lekar će videti koliko pacijent ima srčanih otkucaja u minutu, da li je njegov srčani rad pravilan ili nepravilan, kao i to da li postoje preskoci prilikom rada srca.

Ispravno urađen EKG će lekaru dati odgovor na pitanje da li postoje određeni poremećaji nastali u provođenju srčanog impulsa, a ovde se pre svega misli na blokove leve i desne grane His snopa, AL blokove I, II ili III stepena.

Pomoću EKG-a lekar će uvideti da li postoje poremećaji elektrolita u krvi, da li pacijent ima akutnu plućnu emboliju, ali i to da li ima hipertrofiju zidova leve komore.

Takođe, u širokom spektru analiza saznaće se i da li pacijent ima anginu pektoris, da li je ranije preležao infarkt ili je dobio akutni infarkt miokarda.

Kada EKG bude bio uspešno urađen, lekar sa svim ovim rezultatima određuje dalju dijagnostiku odnosno daje lekove i terapiju koju će on koristiti za svoje zdravstvene probleme.

Na koji način radi EKG aparat?

Ovo je zaista jedna jednostavna, brza, bezbolna i proverena metoda zahvaljujući kojoj se električni impulsi srca mere i automatski zapisuju na papirnu traku koja vam je dostupna nakon izvršene procedure.

EKG nalaz će pokazati lekaru odakle počinje svaki otkucaj srca, njegovu frekvenciju kao i sam ritam srca.

EKG srca sastoji se od serije talasa koji su obeleženi slovima P, R, S, T ili u pojedinim slučajevima i slovom U.

Šta predstavljaju slova na EKG nalazu?

Reakcija pretkomora srca na početku impulsa beleži se slovom P na EKG nalazu, dok kompleks talasa R i S beleži reakciju komora na impuls.

Takođe, talas T predstavlja reakciju komora na kraju kontrakcije, a detaljnije tumačenje i najispravnije tumačenje EKG nalaza može vam dati isključivo lekar koji je specijalizovan u ovoj grani medicine.

U većini slučajeva je to kardiolog, koji će na osnovu karakterističnih promena u obliku talasa i dužini intervala otkriti pojedine poremećaje u srčanom radu. Tu pre svega mislimo na nepravilnosti u stvaranju ili sprovođenju srčanih implusa, kao i promene u veličini srčanih šupljina.

Takođe, na osnovu nalaza on će uvideti da li postoji smanjenje protoka krvi kroz krvne sudove vašeg srca, kao i eventualne promene na srčanoj kesi.

Kada se radi EKG srca?

Bukvalno svaki kardiološki pregled obavezno obuhvata EKG srca, dakle nebitno je da li je reč o sistematskom kardiološkom ili velikom kardiološkom pregledu obavezan je i nalaz sa EKG aparata.

Nalaz koji se dobije, EKG nalaz, obavezan je prilikom dijagnoze angine pektoris ali i infarkta miokarda, s obzirom na to da podaci pokazuju kako je kod 15% pacijenata dijagnostifikovan akutni infarkt mikarda.

Upravo ovo je znak koliki je značaj nalaza EKG srca, a ovaj pregled je jako bitan kod svih pacijenata koji imaju bol u grudima, kratak dah, učestale nesvestice, ubrzani puls i anksioznost.

Takođe, ukoliko se kod nekih pacijenata javi bol u grudima, mučnina, bol u stomaku, nesvestice ili neki problem sa varanjem.

Za koga je obavezan EKG srca?

Na osnovu svih prednosti EKG aparata, ni jedan kardiološki pregled ne bi smeo da počne bez ispravno urađenog nalaza EKG srca, a sama dijagnostika se obavlja kod pacijenata koji se pripremaju za operaciju pod totalnom anestezijom jer se na taj način utvrđuje stanje srca jer postoji mogućnost da dođe do nekih ozbiljnijih komplikacija prilikom samog hiruškog zahvata.

Takođe, EKG srca se radi i kod ljudi koji se bave stresnim zanimanjem, ali i kod onih preko 40-te godne života (tada se radi takozvani godišnji skrining zdravlja).

Bitno je uraditi EKG srca i kod osoba koje već imaju neko srčano oboljenje, a u tom slučaju se proverava kakva je reakcija na definisanu terapiju.

Priprema za EKG

Za razliku od pojedinih snimanja koja zahtevaju posebne uslove, vremenske intervale kada mogu da se rade i slično – za EKG srca nije potrebna neka poseban priprema.

S obzirom na to da je sama procedura snimanja potpuno bezbolna, bez rizika i komplikacija – pacijenti mogu da se opuste. Naravno EKG srca se radi u specijalizovanoj medicinskoj ustanovi, a uglavnom njegove nalaze koriste kardiolozi koji na osnovu tih podataka mogu da preuzmu dalje korake.

Koliko traje EKG srca?

Snimanje traje, verovali ili ne, čitavih pet minuta. Nije bolan, a sam pacijent će tokom snimanja ležati na leđima sa rukama pored tela.

Medicinsko osoblje će pacijentu postaviti šest malih elektroda na njegovom telu, dok će ostale biti zakačene na ruke i noge. Tokom samog snimanja veoma je bitno da nemate sat, nakit ili bilo kakve druge metalne predmete kako bi podaci dobijeni bili verodostojni.

Sami rezultati će u mnogome pomoći lekaru koji je to zahtevao, na primer ako je EKG srca zahtevao lekar opšte prakse on će znati kuda da uputi pacijenta, dok će kardiolog već preuzeti neke ozbiljnije korake.

S obzirom na crnu statistiku koja se svake godine povećava sve više i više, a tiče se kardiovaskularnih oboljenja – EKG srca je jedna značajna dijagnostika prilikom ranog otkrivanja mnogih oboljenja koje ne treba izbegavati.