EEG

Najčešće upotrebljivana metoda u neurologiji jeste Elektroencefalografija ili EEG koja je pre svega prisutna zbog svoje vrednosti u dijagnostici, jer ona ima mogućnost da detektuje abnormalne moždane aktivnosti. Prednost je i ta što je snimanje potpuno bezopasno, ne boli, jednostavno je ali i jeftino za pacijenta. Nema rizika od zračenja ili nekih drugih posledica, a koristi se za brojne kliničke kao i istraživačke indikacije.

U primarnoj medicinskoj praksi EEG se koristi kod epilepsije, dijagnostikovanje pojedinih epileptičnih sindroma kao i diferenciranje epileptičnih od neepileptičnih napada.

Dakle, elektroencefalografija je ustvari praćenje elektro aktivnosti našeg mozga takozvanim elektrofiziološkim metodama. Ovo je neinvazivna metoda u kojoj se koriste specijalne elektrode stavljene na glavu, a u zaista retkim slučajevima se koriste invazivne elektrode.

Ovo je jednostavna metoda pomoću koje se meri voltaža promena na nervima mozga, a kada je reč o kliničkom pregledu, EEG predstavlja snimanje moždane električne aktivnosti u jedinici vremena uz pomoć mnogih elektroda koje su postavljene na glavu pacijenta.

Krajnji cilj pregleda jeste da se izmere nervne oscilacije, tačnije moždani talasi koji se potom očitavaju kao takozvani EEG signal.

Da li je EEG dobar i zašto se koristi?

Pregled kao što je EEG je zaista pouzdan metod ukoliko lekar želi da otkrije epileptičnost. Ona se kod pacijenata utvrđuje raznim abnormalnostima koje nastaju prilikom snimanja, tačnije očitavanja EEG nalaza. Takođe, ona je veoma korisna i prilikom dijagnostike poremećaja spavanja, kome, odumrlosti mozda (utvrđivanjem smrti pacijenta) kao i prilikom encefalopatije.

EEG testiranje će biti veoma korisno vašem izabranom lekaru u slučaju da on sumnja na postojanje moždanog udara (šloga), tumora ili u slučaju nastanka nekih drugih fokalnih poremećaja.

Ipak, danas se u daleko većoj meri koristi magnetna rezonanca i to pre svega zbog svoje visoke rezolucije anatomskog prikazivanja slike. Sa druge pak strane EEG ima i dalje veoma frekventnu primenu i to ne samo u slučaju dijagnoze već i istraživanja. Naročito u slučaju kada se zahteva vremenska rezolucija koja je iskazana u milisekundskom opsegu, što CT i magnetna rezonanca još uvek ne mogu da snime.

U kojim situacijama se preporučuje EEG?

Samo snimanje traje oko pola sata, a prilikom ispitivanja očitavaju se moždane aktivnosti i to uz pomoć elektroda.

EEG se koristi kada je neophodno lekaru da odredi da li je reč o epileptičnim napadima koji su nastali usled nekih oboljenja kao što su nesvestica, poremećaji pokreta, psihogeni neepileptični napadi ili migrenski.

Takođe, EEG se preporučuje i u slučaju kada je neophodno razaznati da li je reč o organskoj encefalopatiji ili delirijumu nastalom kao posledica psihijatrijskih sindroma. Takođe, i kada je neophodno utvrditi odumrlost mozga dodatnim ispitivanjima, ili ukoliko lekar želi da ima uvid u karakteristike anestezije.

Kako se radi EEG?

Ovo je neinvazivna, bezbolna metoda snimanja dakle za pacijenta nije štetna ni u kom pogledu. Uz pomoć nje biće prikazana trenutna funkcija moždanih ćelija koje se mogu razlikovati od slučaja do slučaja, pa i u zavisnosti od toga da li se pacijentu spava, oseća glad, umoran je, budan je ili je u snu.

Sam pregled se izvodi u ležećem ili sedećem položaju sa zatvorenim očima. Moguće je da će lekar u nekom trenutku tražiti od vas da zatvorite ili otvorite oči, a trajanje snimanja u fazi budnosti je oko pola sata.

Posebno vredan EEG nalaz je nakon neprespavane jedne noći, a on se uglavnom koristi prilikom ispitivanja vrtoglavica, padavica i slično.

Samo snimanje se izvodi tako što se pacijentu postavi specijalna kapa na kojoj se nalaze elektrode ili se pak pojedinačne elektrode uz pomoć specijalnog gela lepe na poglavinu. Najbolje je da zauzmete poziciju koja je vama udobna, sedeća ili ležeća, a tokom samog snimanja moguće je da će vam lekar tražiti da dišete duboko. U pojedinim slučajevima prilikom ispitivanja epilepsije se tokom ili pre snimanja primenjuju određeni lekovi, kako bi se utvrdila promena u električnoj aktivnosti mozga prilikom primene datih lekova.

Kako se pripremiti za EEG?

Savet je da uzmete lagani obrok pre zakazanog termina za snimanje, a bitno je i da vam kosa bude čista za sam pregled. Dakle, preporuka je da operete kosu dan pre ili na sam dan ispitivanja i ne koristite preparate kao što su gel, vosak, balzami i svi oni koji mogu da maste kosu.

Trudite se i da ne konzumirate napitke sa kofeinom, jer oni mogu da utiču na rezultate ispitivanja, a ukoliko imate hroničnu terapiju slobodno je uzmite. Naravo, ukoliko vam lekar kaže da preskočite to i uradite, ali ne bi trebalo.

Kada se pregled završi možete se vratiti svojim redovnim aktivnostima, ali samo u slučaju ako niste uzeli neki sedativ odnosno lek za smirenje. Ipak, ukoliko ste pre ispitivanja uzeli lek za smirenje preporučuje se da par sati nakon samog snimanja mirujete, i ne preporučuje se da tog istog dana upravljate motornim vozilom.

U kojim situacijama EEG nije pouzdan?

Takozvani biološki uslovljeni pokreti mogu ovo prouzrokovati. Na primer, ukoliko pacijent koji radi EEG odgovara na neki spoljašnji stimulus treptanjem ili pomeranjem oka pa i naprezanjem očnih mišića – rezultat neće biti dobar. Takođe, isti je i slučaj kada je srčani ritam pod uticajem nekog dodatnog stimulusa jer će u tom slučaju rezultat biti nerealističan u smislu neuroloških oboljenja.

Naprezanje bilo kojih mišića tokom pregleda upravo će doprineti istom nerealističnom rezultatu, a u tom slučaju razlika između oboljenja neurološke prirode i puke aktivnosti je velika i to u brojčanom smislu rezultata.

Sa druge strane, ukoliko na primer oči pacijenta potpuno miruju, one neće uticati na EEG negativno.

Postoje i faktori okruženja koji takođe mogu uticati na rezultat očitavanja moždanih aktivnosti. Na primer, nelagodnost prilikom očitavanja, bilo da je to položaj elektroda, temperatura prostorije ili frekvencija napona pa i audio stimulusi okoline i svetlosti – takođe mogu uticati na nerealistične rezultate snimanja.

Ono što savremena medicina trenutno istražuje jeste kako da uz pomoć svih dostupnih tehnologija razdvoji pozitivne i negativne influentne rezultate po smisao očitavanja. Krajnji cilj je naravno da se dobije najrealističniji rezultat, a koji se tiče dijagnoze obolelog pacijenta.

EEG nakon neprespavane noći

Ne mora da vas brine priprema u ovom slučaju, jer je ona ista kao i za standardni EEG. Razlika je samo u tome da ćete na snimanje doći u 8 sati ujutru, dok od 2 sata iza ponoći nećete smeti da spavate, dakle ukupno 6 sati morate biti budni. Ni u kom slučaju nemojte jesti ili piti pića koja sadrže kofein u trenutku kada morate biti budni 6 sati.