Doppler renalnih arterija

Dopler renalnih arterija jeste pregled koji otkriva suženja na glavnim bubrežnim arterijama što je uglavnom povezano sa visokim krvnim pritiskom kod mlađih pacijenata.

Ovo je ultrazvučni pregled arterijskih i venskih struktura bubrega, a pri pregledu se primenjuje bezbolna i potpuno neškodljiva metoda skrininta.

Dopler renalnih arterija omogućava lekaru da otkrije suženje krvnih sudova ali i proširenje. Takođe, na samim arterijama mogu se videti naslage ili plakovi koji sužavaju šupljinu krvnog suda, ali se može otkriti i tromboza – delimično ili pak potpuno zapušenje arterije ugroškom krvi.

Kome je potreban color doppler renalnih arterija?

Pregled kao takav potreban je tokom kardiološke, urološke ili dijabetološke obrade akutnih ili hroničnih smetnji funkcije bubrega. Takođe potreban je i kod nekih upalnih bolesti ili ukoliko se sumnja na suženja ili začepljenja pa i kod dijagnostičke obrade uzroka povišenog pritiska.

Color doppler renalnih arterija radi se i kod pacijenata sa sumnjom na tumor bubrega kao i kod onih sa određenim autoimunim bolestima, dijabetesom kao i ostalih stanja kod kojih je neophodna analiza arterijskog i venskog raspleta u bubrezima te i njihovog protoka.

S obzirom na to da neka od ovih stanja za koja se preporučuje doppler renalnih arteraija mogu biti visoko rizična po život pacijenta, ukoliko vam je lekar preporučio snimanje – potrebno ga je obaviti što pre.

Šta se radi tokom pregleda?

Lekar će tokom samog pregleda analizirati trbušnu aortu i donju šuplju venu, kao i polazišta arterija na trbušnoj aorti i njihov tok i karakteristike. Takođe obratiće se pažnja i na arterijski i venski rasplet u oba bubrega kao i karakteristike protoka krvi u bubrežnim arterijama i njihovim ograncima kao i karakteristike protoka krvi u bubrežnim venama.

Kako se pripremiti za doppler renalnih arterija?

Hranu koja nadima potrebno je izbegavati minium dva dana pre zakazanog pregleda. Dakle tu mislimo pre svega na sveže voće, boraniju, pasulj, kelj, kupus.

Jedan dan pre pregleda u popodnevnim satima na primer oko 16 sati potrebno je da uzmete i rastvorite sredstvo za čišćenje creva. Sva sredstva se uglavnom mešaju u čaši sa oko 15 mililitra vode, a nakon toga je potrebno taj rastvor i popiti.

Ovo će vam izazvati češće stolice kako biste se ispraznili za sutrašnji pregled.

Kada dođe sam dan pregleda nemojte jesti niti piti ništa sem vode, a obustavite i ispijanje tečnosti najmanje 4 sata pre zakazanog snimanja.

Na ovaj način bićete pripremljeni za nesmetan prikaz svih arterijskih i venskih struktura.

Kako se izvodi doppler renalnih arterija?

Kada dođe dan zakazanog pregleda, tokom samog snimanja pacijent je u ležećem položaju. Nakon toga specijalista će postaviti ultrazvučnu sondu (koja je prethodno namazana gelom) na samu kožu pacijenta. Sonda se postavlja na specifično mesto na abdomen gde je najbolji prikaz renalnih arterija i uz pomoć dopler efekata meriće se u tom trenutku brzina protoka krvi kroz renalne arterije.

Samo snimanje je potpuno bezbolno, potrebna je samo dobra priprema – a rezultate će vam lekar odmah saopštini nakon obavljenog pregleda.

Kada je potrebno uraditi kolor dopler renalnih arterija?

S obzirom na to da je za mnoga oboljenja današnjice preventiva i brzo reagovanje potrebno kako bi se sprečile dodatne komplikacije – svesni smo činjenice koliko je doppler renalnih arterija bitan i važan.

Ukoliko lekar posumnja da pacijent ima neke od sledećih problema: stenoza (suženje), aneurizma (proširenje), prekid protoka krvi kroz bubrežne arterije (okluzija renalnih arterija) ili krvni ugrušci u bubrežnim arterijama (tromb u renalnim arterijama) on će preporučiti doppler renalnih arterija.

Kolor dopler renalnih arterija je dijagnostička metoda kojom se omogućava procena protoka krvi kroz bubrežne arterija. Sam pregled traje 15-ak minuta i potpuno je bezbolan i neškodljiv – dakle nema zračenja niti drugih komplikacija po zdravlje pacijenta.

Ovo snimanje se radi uz pomoć ultrazvučnih talasa, a omogućava procenu protoka krvi kroz bubrežne arterije.

Nakon pregleda pacijent se može vratiti svojim redovnim aktivnostima.

Promene na krvnim sudovima bubrega mogu da dovedu do pogoršanja funkcije bubrega, naročito kod pacijenata kod kojih postoje već neke bubrežne bolesti. Veoma često se dešavaju primarne promene na krvnim sudovima bubrega u vidu okluzija, stenoza i vaskularnih tromboza, ali mogu da postoje i sekundarne promene na ovim sudovima u vidu embolija sa drugih lokalizacija.

Zbog čega je bitan dopler renarnih arterija?

Stalno smo u današnjem tekstu govorili i okluziji bubrežnih (renalnih) arterija, a one nastaju uglavnom usled širenja tromba sa ostalih organa koji se zaglavljuju u ovim krvnim sudovima.

Na primer ovo se događa jer kroz bubrege protiče oko petina ukupnog volumena koji se istisne iz srca. Poreklo tromba je upravo najčešće iz srca.

Kada govorimo o ovom problemu, ukoliko stanje nastaje naglo veoma često dolazi i do odumiranja delova bubrega i nastanka takozvanog infarkta bubrega. Međutim ukoliko su promene nastale postepeno, onda se formiraju kolateralni krvni sudovi koji omogućavaju da promene ne budu toliko izražene.

Upravo u cilju otkrivanja suženja, proširenja i prekida protoka krvi kroz bubrežne arterije (okluzija renalnih arterija) koristi se metoda kao što je doppler renalnih arterija. Takođe, sama metoga se koristi i u cilju otkrivanja krvnih ugrošaka u bubrežnim arterijama, odnosno trombova.

Uglavnom se i dopler renalnih arterija prepisuje mlađim ljudima koji imaju probleme sa visokim krvnim pritiskom, jer se ovom metodom otkriva suženje na glavnim bubrežnim arterijama koje su usko povezane i sa hipertenzijom.

S obzirom na to da je metoda potpuno bezbolna ukoliko vam je lekar preporučio – ne bi trebalo da to i ne učinite. Pregled će trajati oko 15-ak minuta, potrebna je samo dobra priprema kako bi rezultati bili tačni, a već nakon samog snimanja moći ćete da se vratite svojim uobičajenim dnevnim aktivnostima. Takođe, tokom samog pregleda sarađujte sa lekarom jer je moguće da će vam u nekom trenutku zatražiti da zadržite dah ili se pomerite u sranu. Uglavnom se pregled izvodi u ležećem položaju, a lekar na deo tela koji želi da pregleda će pacijentu postaviti sondu. Na taj način i samim pregedom će lekar uz pomoć doppler efekta pacijentu proceniti brzinu protoka krvi kroz krvne sudove.